Između nametanja zakona, poništavanja i donošenja novih zakona – tako ovih dana funkcioniše BiH, odnosno Republika Srpska. Neki govore i o najvećoj političkoj krizi posle Dejtona. Najnoviji povod za eskalaciju je zapravo stari – strane sudije u Ustavnom sudu BiH i visoki predstavnik, čiji se legitimetet osporava, i njegovi potezi. Predsednik Republike Srpske izneo je niz preduslova za prestanak krize – između ostalog eliminisanje troje stranih sudija iz Ustavnog suda i poništenje nedavnih odluka Kristijana Šmita, piše RTS.
Republiku Srpsku u 2022. posetilo je milion turista. Iako on to nije, jednoj osobi su taj status sami dali. Kristijana Šmita visokog predstavnika Banjaluka naziva turistom i osporava mu legitimitet, jer nije prošao redovnu proceduru za izbor u SB. Srpskoj su ovih dana još sporniji njegovi potezi. Odlučili su da se njegove odluke i odluke Ustavnog suda BiH ne primenjuju na njihovoj teritoriji. Šmit je ove zakone poništio i izmenio Krivični zakon BiH, tako da je neprimenjivanje njegovih odluka sada krivično delo.
„RS nijednog trenutka nije tražila eskalaciju problema. Ovo je za nas čisti politički proces“, kaže Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.
Pored Šmitovog, stigao je i odgovor Sarajeva. Tužilaštvo je formiralo predmet povodom Dodikovih i poteza drugih institucija Srpske.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit kaže da su sve opcije na stolu i da ih on sa stola neće skloniti, a na pitanje da li je nemoguće smeniti Dodika odgovara da je „gospodin Dodik sam kovač svoje sreće“.
Sada entitet sa milion turista i isto toliko stanovnika ima dvostruka pravila – ona koja su došla od visokog predstavnika i Ustavnog suda, ali i potpuno suprotne zakone svoje skupštine. Za nepoštovanje odluka Šmita i Ustavnog suda propisane su i kazne poput gubitka posla.
„Zapravo, to nije pravni vakuum, nego je pravni haos. Zato što za obične građane, građanina Republike Srpske, građanina Federacije ili Bosne i Hrecagovine, sve ono što se tiče pravilnog funkcionisanja Ustavnog suda, dovodi se u pitanje“, rekao je pravnik Vlado Adamović.
„Mogu reći da će RS morati poštovati zakone koja je donela Narodna skupština RS. Na teritoriji RS postoje određene institucije BiH i sigurno će biti ljudi koji će se truditi da vrše opstrukcije ali sam siguran da će to biti prolazna situacija“, kaže pravnik Ognjen Tadić.
Milorad Dodik po ko zna koji put govori o osamostaljenju. I po ko zna koji put za to van granica Srpske nema podršku. Verovatnije bi je dobio za priču o reformisanju Ustavnog suda u kojem skoro tri decenije posle rata još sede stranci iako je trebalo da bude donet zakon kojim bi se strane sudije zamenile domaćima.
„Jedini izlaz iz ove situacije je prihvatanje opšte prihvatljive činjenice da BiH nema visokog predstavnika jer aktuelni Kristijan Šmit koji se tako predstavlja nije dobio saglasnost SB kao i usvajanje zakona o Ustavnom sudu BiH koji će konačno tu instituciju približiti evropskim vrednostima tj. da ga čine domaće sudije“, kaže Tadić.
Poruke sa Zapada
Adamović kaže da i sad postoje polarizovana mišljenja.
„Jedni tvrde da to treba uraditi, drugi tvrde da to još ne treba vratiti zbog toga što politike u ovoj zemlji nisu sposobne da samostalno vode zemlju, a na drugoj strani još uvek je primetan politički uticaj na sudove u ovoj zemlji, što je deo izveštaja svih međunarodnih posmatrača“, rekao je Adamović.
Poruke sa Zapada su stigle u političku Banjaluku. Evropski parlament traži sankcije protiv Dodika. U odlukama čoveka koji je na američkoj crnoj listi ambasada SAD vidi nameran atak na Dejtonski sporazum i državu BiH. Ipak, ima i stavova da u odnosima Amerike i Dodika nije sve tako crno kao lista na kojoj se nalazi.
„Kada bi bile ozbiljne namere međunarodnog faktora, njim bi se bavilo Tužilaštvo Bosne i Hercegovne, ono ne bi razgovaralo sa njim, nego bi jednostavno utvrdilo, odnosno proglasilo osnovanost da je ugrožen time ustavno-pravni poredak i pokrenulo te procedure. Procedura bi bilo sigurno privođenje, zadržavanje i verovatno određivanje pritvora počiniocu takvih djela. A ovde se radi izjava na izjavu i to je klasika odnosa unutar Bosne i Hercegovne i odnosa koje Milorad Dodik ima sa američkim ambasadorom“, kaže Zijad Bećirović iz Instituta za bliskoistočne i balkanske studije u LJubljani.
U međuvremenu, prilike u BiH nastavlja da uređuje visoki predstavnik.
Bonska ovlašćenja mu omogućavaju da nameće zakone, čak i da smenjuje zvaničnike, što su njegovi prethodnici i radili.
Šmit s tim u vezi najavljuje izmene Zakona o zabrani negiranja genocida tako da počinioci ratnih zločina ne mogu da obavljaju javne funkcije.
Nešto pre toga, Dodik je najavio da će na dnevni red Skupštine doći i to da se na teritoriji Srpske suspenduju ingerencije Suda i Tužilaštva BiH, kao i policijske agencije SIPA.
