„Parazitske“ DNK sekvence imaju tri potencijalne funkcije u razvoju T (za timus) limfocita, pokazuju istraživači predvođeni profesorom medicine sa Univerziteta u Montrealu Klodom Peroom u studiji objavljenoj u časopisu eLife.
Studija, čiji je koautor doktorand Žan-Dejvid Laruš, sugeriše da je ekspresija „transpozivnih“ elemenata u ćelijama timusa kritična za sprečavanje autoimunih reakcija kod kičmenjaka.
Sa ovim novim saznanjima, efikasne i bezbedne imunoterapije koje ciljaju prenosive elemente, visoko izražene u tumorima, mogle bi se efikasno razviti, kažu istraživači.
T limfociti su imune ćelije uključene u eliminaciju inficiranih i kancerogenih ćelija. Oni završavaju svoj razvoj u timusu, gde uče da tolerišu normalne ćelije tela i otkrivaju napadače kao što su infektivni agensi ili ćelije raka.
Fragmenti DNK koji se nazivaju „transpozivni“ eksprimiraju se na višim nivoima u određenim ćelijama timusa nego u ostatku tela. Nazivaju se genetskim „parazitima“, oni su ostaci virusnih infekcija koje čine oko 45% ljudskog genoma.
Činjenica da je njihova aktivnost visoka u timusu postavlja važno pitanje: da li su prenosivi elementi uključeni u razvoj T-ćelija?
Da bi odgovorio na ovo pitanje u svojoj laboratoriji, Perreaultov tim je izvršio multi-omičke analize – skup tehnika koje omogućavaju analizu nekoliko hiljada indikatora istovremeno i pružaju ukupnu perspektivu – u ljudskim i mišjim timusnim ćelijama.
Ekspresija prenosivih elemenata u ljudskom timusu varira između tipova ćelija i tokom razvoja. Dva tipa ćelija posebno snažno izražavaju elemente — epitelne ćelije timusa medule i plazmacitoidne dendritične ćelije — i neophodne su za uspostavljanje samotolerancije u T limfocitima.
Istraživači UdeM-a su identifikovali tri potencijalne funkcije za prenosive elemente u timusu:
Prema Perreaultu, glavnom istraživaču i direktoru laboratorije za istraživanje imunobiologije na Montrealskom institutu za klinička istraživanja, koji je povezan sa UdeM-om, mogli bi da igraju nekoliko uloga u razvoju i funkciji imunog sistema.
