Skoro polovina građana Srbije, njih 47 odsto, smatra da država sistemski traži rešenja za sprečavanje nasilja posle majskih masovnih ubistava, dok 40 odsto smatra da država pokušava da sa sebe skine odgovornost, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je CRTA sprovela u drugoj polovini septembra.
Na pitanje o rasprostranjenosti određenih vrsta nasilja, 55 odsto ispitanika smatra da je nasilje nad ženama veoma rasprostranjeno, 29 odsto da je donekle rasprostranjeno, devet odsto da je rasprostranjeno u manjoj meri i dva odsto da uopšte nije rasprostranjeno.
Kada je reč o vršnjačkom nasilju, 56 odsto ispitanika smatra da je ono veoma rasprostranjeno u Srbiji, 27 odsto smatra da je donekle rasprostranjeno, devet da je u manjoj meri rasprostranjeno i tri odsto da uopšte nije rasprostranjeno.
Prema oceni 47 odsto ispitanika, porodično nasilje u Srbiji je veoma rasprostranjeno, 34 odsto misli da je ono donekle rasprostranjeno, dok 10 odsto smatra da je rasprostranjeno u manjoj meri, a tri odsto da ga uopšte nema.
Nasilje više zabrinjava žene (40 odsto) nego muškarce (25 odsto), a češće su zabrinuti građani koji imaju manje od 65 godina (36 odsto) u odnosu na građane koji su stariji od toga (24 odsto), a među zabrinutima su i roditelji školske dece (37 odsto).
Kako se navodi, 84 odsto građana kao medijsko nasilje prepoznaje emitovanje neprimerenih sadržaja, plasiranje lažnih informacije i govora mržnje.
Dodaje se da 72 odsto građana vidi političko nasilje u delovanju partija koje vrše pritisak na građane da glasaju za određenu opciju ili idu na mitinge.
Kao faktore koji podstiču nasilje, 78 odsto građana vidi internet i društvene mreže, 69 odsto uzore omladine i 50 odsto promociju zapadnih vrednosti, dok kao način da se spreči nasilje 45 odsto vidi zastrupanje tradicionalnih vrednosti.
Kada je reč o protestima, svaki drugi građanin Srbije podržava proteste protiv nasilja (48 odsto).
