Žene čine većinu zaposlenih na poslovima čišćenja, spremanja i nege, a često nemaju ni adekvatne, pisane ugovore o radnom odnosu. Time što nemaju nikakav ugovor, uskraćeno im je zdravstveno osiguranje, plaćeno bolovanje, odsustvo u slučaju porođaja. Koren problema leži u srpskom zakonodavstvu tj. nedovoljno dobro regulisanim odredbama koje se odnose na rad u domaćinstvu.
Rad žena na poslovima čišćenja primarno je definisan Zakonom radu – u članu 45 ovog zakona, ali je problem u njegovim nedovoljno preciznim odredbama.
„Rad na poslovima kućnog radnog osoblja definisan je svega u jednom članu Zakona i to je apsolutno nedovoljno, imaju u vidu broj ljudi, pre svega žena, koje rade na poslovima čišćenja i nege u tuđim domovima. Članom 45. definisano je samo pravo zasnivanja radnog odnosa, kao i određivanje naknade koja može biti isplaćena. Preostala prava, počev od minimalne zarade, preko zdravstvenog i penzijskog osiguranja, do bolovanja, godišnjih i dnevnih odmora (pauza), su ostala poprilično nedefinisana. Na ovaj način, obavljanje rada na poslovima čišćenja i nege u domaćinstvima ostaje generalno u domenu sive ekonomije“, rekao je advokat i stručnjak za radno pravo Nikola Panjković.
Pravnica sindikata Sloga Lidija Jovanović kaže da je problem što se Zakon ne primenjuje, ali i što je zastareo i ne prati trendove zapošljavanja u ovoj oblasti.
„Danas imamo nove načine zapošljavanja žena u ovoj oblasti koji su zakonski neprepoznati i daju mogućnost za zloupotrebe. Zapošljavanje se kreće od neformalnih usmenih sporazuma, do potrage za poslom putem raznih platformi i agencija. Sve ovo daje mogućnost zloupotrebe i uskraćivanja prava radnicama, kao što je zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje, kao i zaštita u slučaju trudnoće „, ističe Jovanović.
Kako bi se regulisao domen sive ekonomije i rada na crno, 2018. godine donet je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Iako se čini da je ovaj Zakon pomogao ženama koje obavljaju poslove čišćenja, jer se veliki deo ovog posla obavlja za vreme letnjih sezona kada je broj turista veći, to ipak nije bilo tako.
„Ovaj zakon nije prepoznao problem rada u domaćinstvu, već se ograničio na sezonske radnike u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Godine 2018. donet je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, ali niti ovaj zakon nije prepoznao problem rada u domaćinstvu, već se ograničio na sezonske radnike u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva“, rekao je advokat.
Razni stručnjaci i sindikati ovaj zakon su često kritikovali u javnosti – iako je želja inicijatora zakona, kako piše Mašina.rs , bila da se žene koje rade „na crno“ uvedu u legalne tokove, rad ostaje u domenu privremenog, sezonskog, sa čime je saglasna i Jovanović, ispred sindikata Sloga. Kako piše ovaj portal, na tržištu rada bi tako bilo sve više povremenih i slabo plaćenih poslova, a sve manje dobro plaćenih uz zaštitu radnih prava. Zakon, kako se navodi, znatno umanjuje i mogućnosti organizovanja radnica i radnika, pošto oni ne bi imali pravičnu naknadu, ne bi mogli da se sindikalno organizuju i kolektivno pregovaraju, čime gube i pravo na dostojanstven rad, ali i pravo na osam radnih sati dnevno.
Najveći problem žena koje obavljaju poslove čišćenja i nege jeste što u najvećem broju slučajeva ne postoji pisani ugovor, već se često sklapaju usmeni dogovori, za koje ne postoji garancija da će i biti ispoštovani, bilo da rade „na crno“ ili preko agencija.
Istraživanje „Položaj i izazovi radnica na poslovima čišćenja i nege u Srbiji“ koje je objavljeno 2024. godine pokazuje da radnice čak i agencijama ne veruju previše. Kako se u istraživanju navodi, za određene žene su agencije siguran vid pronalaženja posla, ali mnoge imaju i nepoverenje prema agencijama za zapošljavanje – poslovni odnos se zasniva često kroz usmene dogovore.
„Znam da se dešavalo da (menadžeri u agencijama) uzmu radnu knjižicu i stave je u fioku. Jedna žena je sagorela, radila je tri godine i ništa nije evidentirano, a žena je stekla pravo na penziju. Često se dešava u agencijama da nešto nameste… Da nešto fali… Pa svi nešto izmisle i onda se žene, da tako kažem, otkače…. Ima dosta slučajeva kada se ne poštuje dogovor preko agencija. Njima odgovara da žena stalno radi… Da umre kao pas, što bi se reklo, ali ne dam se, prošla sam kroz nekoliko loših agencija…“, rekla je u ovom istraživanju Jaki, koja obavlja usluge čišćenja.
Mnogi poslodavci, vlasnici kuća i objekata, se odlučuju da radnike traže preko agencija za zapošljavanje. „Veliki broj poslodavaca se upravo, za poslove čišćenja, odlučuje za angažovanje radnika preko specijalizovanih agencija za zapošljavanje koje sa radnicima često zaključuju sem ugovora o radu i ugovore o privremenim i povremenim poslovima (rad van radnog odnosa), te takvi radnici nemaju status zaposlenog i ne uživaju sva prava iz radnog odnosa“, navodi pravnica Lidija Jovanović.
Ipak, ističe, ne treba pristajati na usmene dogovore sa poslodavcima.
„Usmeni ugovori odnosno sporazumi sa poslodavcem nikako ne mogu da budu dobro rešenje jer se u velikom broju slučajeva događa da ti dogovori ne budu ispoštovani… S obzirom na nepostojanje pisanog ugovora o radu, ove žene bivaju prepuštene same sebi bez mogućnosti obraćanja nadležnim institucijama. Takođe, s obzirom na to da se ovim radnicama naknada isplaćuje na ruke bez uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje one često ne mogu ostvariti uslove koji se odnose na staž osiguranja koji je neophodan za ostvarivanje prava na penziju „, navela je ona za N1.
„Posle mesec dana higijeničarka me je zamolila da očistim i kuće van kampa. Odlazila sam tamo tri do četiri dana u nedelji posle ručka. Obećali su mi da će mi to dodatno platiti, ali nisu. Kome da se žališ? Nikome“, rekla je za prethodno navedeno istraživanje Ljiljana, koja obavlja usluge čišćenja.
Advokat za radno pravo Nikola Panjković navodi da usmeni dogovori jesu rizik za radnika, ali da to ne znači da nemaju prava, ukoliko dođe do problema. „U praksi se najviše dešava da radnicima koji obavljaju čišćenje ili negu ne bude isplaćena dogovorena naknada. Ukoliko „poslodavac“ ne isplati ugovorenu naknadu, na raspolaganju uvek stoji iniciranje nadležnog sudskog postupka kroz koji biste dokazivali da ste za nekoga obavili određeni dogovoreni rad, a za taj rad ste ostali neisplaćeni. S druge strane, sva druga prava iz radnog odnosa gubite“, istakao je naš sagovornik.
„Prvi način je taj da svaki radnik koji radi na poslovima čišćenja i nege otvori svoju preduzetničku radnju preko koje bi obavljao rad i preko koje bi plaćao poreze i doprinose na paušalno određenoj osnovi. Prednost ovakvog modela obavljanja rada jeste samostalnost i fleksibilnost u odabiru klijenata (poslodavca), a posebna prednost je to što ćete uvek imati zdravstveno osiguranje i to što će vam neprekidno teći radni staž, bez obzira na to koliko i za koga radite“, ukazuje advokat Panjković.
Drugi način je zaključivanje ugovora o radu sa agencijama, kako navodi, sa definisanom osnovnom zaradom u određenom fiksnom iznosu, a pored toga dogovoriti isplatu bonusa u zavisnosti od samog rada.
