Košatka je za Juropian Vestern Balkan (EWB) rekao da vidi tri glavne prepreke u slučaju Srbije – nedostatak napretka u oblasti vladavine prava, dijalogu Beograda i Prištine i veoma nizak stepen usklađenosti srpske spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„Ovaj problem je pre izvesnog vremena bio skoro sekundaran u odnosu na prethodna dva. Ali sa ruskom agresijom, to je postalo pitanje principa i sada će Evropska unija zaista insistirati na usklađivanju sa ZSBP“, rekao je Košatka.
Na pitanje da li će pitanje spoljne i bezbednosne politike biti važnije od reformi vladavine prava u procesu pristupanja, on je istakao da će to biti jedno od glavnih pitanja.
„Činjenica je da je problem usklađivanja ZSBP dramatično porastao poslednjih meseci, ali bez pozitivnih pomaka na terenu, vladavina prava će definitivno ostati velika prepreka na evropskom putu Srbije“, rekao je češki diplomata.
Govoreći o proširenju EU, Košatka je naglasio da u Evropskoj uniji postoji zajednički osećaj da se mora dati šansa zemljama Zapadnog Balkana, ali da one moraju da „urade svoj domaći zadatak“.
„Jasno je da se atmosfera promenila posle ruske agresije. EU želi da pokaže da joj je zaista stalo do regiona. Ne radi se o teškom radu i dobrim rezultatima jednog predsedavanja, već o opštoj volji EU. Ova volja je prisutna“, kazao je Košatka.
Iako je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić napomenuo da se češko predsedništvo neće baviti zahtevom Kosova za članstvo u EU, Košatka tvrdi da se od svakog Predsedništva očekuje da uradi ono što je potrebno.
„S obzirom na datum kada je Kosovo odlučilo da preda aplikaciju (15. decembar), nismo imali vremena da uradimo više od toga osim da obavestimo COREPER ambasadore zemalja članica EU da je Kosovo podnelo aplikaciju. Na predstojećem švedskom predsedavanju biće da počne konsultacije sa državama članicama“, izjavio je Košatka.
