„Naši divni studenti su probudili najplemenitija osećanja ljudi koji žele da žive normalno ne samo u Srbiji nego u celom regionu – pokazali su nam važnost zajedništva, solidarnosti, važnost da živimo jedni s drugima, a ne jedni pored drugih zatvoreni u sopstvenim interesima, zato su ih svojim porukama podrške prigrlili i svi čestiti ljudi na prostoru koji je nekada bio naša zajednička domovina. O toj važnosti da živimo jedni s drugima, i da su nacionalni, politički, verski i svi drugi zidovi među ljudima neprirodni, neljudski i besmisleni, govori i predstava ‘Svaka ptica svome jatu'“, kaže za Danas glumica Svetlana Ceca Bojković.
Naša legendarna glumica ispraćena je posebnim ovacijama, na premijeri drame „Svaka ptica svome jatu“ libansko-kanadskog pisca i glumca Važdija Muavada, u režiji Dina Mustafića, koja je pred našu publiku stigla u Beogradskom dramskom pozorištu u četvrtak, 27. marta, na Svetski dan pozorišta, piše Danas.rs.
Priča o ljubavi dvoje mladih koja se ne završava hepiendom, jer njihova društva nalažu da je to nedopustivo i da moraju da se mrze – on je Jevrejin, ona je Amerikanka palestinskog porekla, a svoju ljubavnu vezu su započeli u Njujorku, imala je praizvedbu u Parizu 2016, u teatru „La Colline“ koji Važdi Muavad vodi kao umetnički direktor, i do sada je doživela više od 150 izvođenja na evropskim scenama.
Kako navodi Ceca Bojković, Muavad u svom delu otvara brojne teme koje se i nas jako tiču, iako je njena radnja vezana za Izrael, Palestinu, Liban…, ratove i sukobe koji se na tom tlu neprestano obnavljaju i traju i danas.
„‘Svaka ptica svome jatu’ već samim naslovom sugeriše nekakvu pripadnost, i kroz jednu vrlo emotivnu porodičnu priču bavi se pitanjima nacionalnog i političkog identiteta, podela, međugeneracijskih sukoba, jer mladi ljudi ne žele da prihvate da žive u mržnji i da im njihove intimne ljubavi budu zabranjene. Zato je to priča o nama“, rekla je ona.
U bivšoj Jugoslaviji, kako podseća, bilo je toliko „mešovitih“ brakova, po brojnim popisima više nego jednonacionalnih.
„Mnoge od tih porodica su se rastajale i stradale 90- tih godina, i mnogo je tu bilo patnje i tuge. Decenijama smo živeli zajedno, a onda je ta država koja je počivala na bratstvu i jedinstvu, kako smo smatrali, najednom bila zatrovana i počela krvavo da se raspada. Mislim da je to bilo najstrašnije upravo za ljude u ‘mešovitim’ brakovima kojima su nacionalističke vođe naredile da moraju da se mrze, da su neprijatelji jedni drugima. Velike tragedije su se desile, to je bilo toliko nenormalno, neprirodno i neljudski“, izjavila je ona.
„Ali, nažalost, to je priča i o nama danas, jer političke i nacionalističke barijere nisu porušene, na njima neki političari neprestano rade da bi mogli da manipulišu ljudima. Ovde se uporno neguje kultura laži, psihologija straha i mržnje, i dalje se broje ‘krvna zrnca’, prave podele, proglašavaju neprijatelji, i čini se kao da kod nas ništa ne uspeva bolje i brže od neprijateljstva“, dodala je Bojković.
