Nakon široko rasprostranjenih protesta i nemilosrdnog porasta slučajeva, Kina je ovog meseca napravila nagli zaokret u politici i počela da razbija svoj režim „nulte COVID-19“, koji je uzeo veliki finansijski i psihološki danak na njenih 1,4 milijarde ljudi.
Ipak, zvanični broj smrtnih slučajeva u Kini od početka pandemije početkom 2020. iznosi 5.241 – što je samo delić onoga sa čim se suočila većina drugih zemalja.
Kina je prijavila nijedan novi smrtni slučaj od COVID-a drugi dan zaredom za 21. decembar, iako radnici pogrebnog zavoda kažu da je potražnja skočila u protekloj sedmici, što je povećalo naknade.
Vlasti, koje su suzile kriterijume za smrtne slučajeve od COVID-a, potvrdile su 389.306 slučajeva sa simptomima.
Neki stručnjaci kažu da su zvanične brojke postale nepouzdan vodič jer se u Kini radi manje testiranja nakon ublažavanja ograničenja.
Šangajska bolnica Deji, objavila je na svom zvaničnom VeChat nalogu kasno u sredu, procenila je da u gradu ima oko 5,43 miliona pozitivnih i da će 12,5 miliona u glavnom kineskom komercijalnom centru biti zaraženo do kraja godine.
„Ovogodišnje Badnje veče, Nova godina i Lunarna Nova godina su predodređeni da budu nesigurni“, saopštila je bolnica.
„U ovoj tragičnoj bici ceo Veliki Šangaj će pasti, a mi ćemo zaraziti svo osoblje bolnice! Zarazićemo celu porodicu! Svi naši pacijenti će biti zaraženi! Nemamo izbora i ne možemo da pobegnemo.
U nastojanju da spreče virus da se širi po Kini, stanovnici Šangaja su izdržali dvomesečnu blokadu koja je okončana 1. juna, pri čemu su mnogi izgubili prihod i imali loš pristup osnovnim potrepštinama. Stotine su umrle, a stotine hiljada zaraženo tokom ta dva meseca.
Stručnjaci kažu da bi se Kina sledeće godine mogla suočiti sa više od milion smrtnih slučajeva od COVID-a.
Šef Svetske zdravstvene organizacije rekao je da je zabrinut zbog porasta broja infekcija i da podržava vladu da se fokusira na vakcinaciju onih koji su pod najvećim rizikom.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je novinarima da su agenciji potrebne detaljnije informacije o težini bolesti, prijemu u bolnicu i zahtevima za jedinice intenzivne nege za sveobuhvatnu procenu.
Zaokret kineske politike uhvatio je krhki zdravstveni sistem nespreman, sa bolnicama koje se bore za krevete i krv, apotekama za lekove i vlastima koje se utrkuju da grade posebne klinike.
Manji gradovi udaljeni od bogate istočne i južne obale su posebno ugroženi. Tongčuan, grad sa 700.000 stanovnika u severozapadnoj provinciji Šanksi, pozvao je u sredu sve medicinske radnike koji su otišli u penziju u poslednjih pet godina da se pridruže borbi protiv COVID-a.
Medicinske ustanove na svim nivoima u gradu su pod velikim pritiskom“, navodi se u saopštenju.
Državni mediji navode da lokalne vlade pokušavaju da se izbore sa nestašicom lekova, dok farmaceutske kompanije rade dodatno na povećanju zaliha.
Dongguan, veliki grad u južnoj Kini, rekao je da je ukupno 100.000 tableta ibuprofena stiglo u grad i da će ove nedelje biti distribuirano u 41 državnu apoteku, pre nego što će biti besplatno dostupno, preneo je Global Times.
U Vuhanu, centralnom gradu u kojem je virus prvi put otkriven krajem 2019. godine, 3 miliona tableta ibuprofena isporučuje se medicinskim ustanovama i maloprodajnim apotekama svakog dana od 17. decembra, navodi se u izveštaju.
Vlasti u Sanji na južnom ostrvu Hainan postrojile su 18 apoteka za distribuciju besplatnih lekova, dok apoteke u Džoukou daju čak 10 besplatnih tableta dnevno stanovnicima koji pokažu ličnu kartu.
Nemačka je saopštila da je poslala svoju prvu seriju BioNTech (22UAi.DE) COVID vakcina u Kinu da bi se prvobitno primenila nemačkim iseljenicima. Berlin traži da se drugim stranim državljanima dozvoli da ih ponesu.
Ovo bi bile prve mRNA vakcine, koje se smatraju najefikasnijim protiv bolesti, dostupne u Kini.
Kina ima devet domaćih vakcina protiv COVID-a odobrenih za upotrebu.
Neki kineski stručnjaci predviđaju da će talas COVID-a dostići vrhunac krajem januara, a život će se verovatno vratiti u normalu krajem februara ili početkom marta.
