Među zdravstvenim ustanovama u Srbiji, 10 domova zdravlja, osam opštih bolnica i šest zdravstvenih centara suočavaju se sa blokadama računa koje traju više od pet godina. Ustanove sa Kosova i Metohije nisu uključene u ovaj spisak zbog specifičnog finansiranja, kao ni državne apoteke, koje su zamenjene privatnim sektorom. I pored blokada, mnoge od njih uspevaju da posluju zahvaljujući prohodnim računima.
Zdravstveni centar Vranje nosi najveći teret sa blokiranim računima, sa dugom od skoro 288 miliona dinara. Opšta bolnica u Jagodini takođe ima značajne dugove, dok su slične situacije zabeležene i u Prokuplju i Leskovcu. U Prokuplju, Dom zdravlja ima dug od skoro deset miliona, dok Opšta bolnica duguje dva miliona dinara.
Prema rečima bivšeg predsednika Paraćina, Saše Paunovića, mnoge ustanove su blokirane zbog tužbi radnika koji nisu primili plate. Takođe, postoji mogućnost da su sredstva koja su dobijena za određene namene potrošena na druge troškove. Ova situacija dodatno komplikuje finansijsko poslovanje zdravstvenih ustanova.
Poreski savetnik Đerđ Pap ističe da je blokiranje računa zakonski način da se onemogući poslovanje dok se dugovi ne izmire. Međutim, praksa pokazuje da se to ne primenjuje dosledno, što može biti nezakonito. On naglašava da postoji izuzetak za isplatu zarada, ali se čini da su u ovom slučaju postignuti neki dogovori.
Osim blokiranih ustanova, i druge zdravstvene institucije suočavaju se sa otežanim izmirivanjem obaveza prema komercijalnim ugovorima. U registru Ministarstva finansija evidentirano je 355 ustanova koje nisu platile račune u roku od 90 dana, što ukazuje na ozbiljne probleme u finansiranju.
Fond zdravstvenog osiguranja takođe se našao na spisku dužnika sa iznosom od oko 40 miliona dinara. Ministarstvo zdravlja nije isplatilo značajne iznose dobavljačima, što dodatno otežava situaciju. Na spisku neredovnih platiša najviše je domova zdravlja, ali i specijalnih bolnica i drugih zdravstvenih ustanova.
