Naš susret, iako dogovaran mnogo ranije, dolazi dan nakon što je podnet tužbeni zahtev protiv ministra kulture i njegovih saradnika u vezi sa slučajem Generalštaba, kao i nakon povlačenja stranog investitora sa tog prostora. U trenutku kada se odgovornost prvi put jasno pomera iz političke u ravan zakona, gde joj je od samog početka i bilo mesto.

Ona je arhitekta i konzervator, redovni profesor Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, jedna od osnivača master programa Konzervacija i restauracija, autorka brojnih naučnih radova i monografija i praktičarka sa više od tri decenije iskustva u zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa, uključujući i UNESCO lokalitete van naše zemlje.

Kao bivša direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Dubravka odlazi u trenutku kada procenjuje da se od nje traži da pređe granicu struke i zakona. Danas govori iz pozicije univerzitetskog profesora i međunarodnog eksperta, o Generalštabu ne kao o jednoj zgradi, već kao o tački na kojoj se preispituje odnos i države i društva prema znanju, odgovornosti i javnom interesu.

Zato se ovaj razgovor ne završava odgovorima, jer sistem koji nagrađuje ćutanje odgovore i ne traži. Slučaj Generalštaba ogolio je izbor koji stoji pred nama, zakon i struka ili tišina kao pravilo.

Dubravka Đukanović rekla je u razgovoru u Da sam ja neko da se obradovala kada je čula da Džared Kušner odustaje od gradnje hotela na mestu Generalštaba, kao i svi oni koji su verovali da će ta zgrada ostati takva kakva je – na mestu na kom bi bila obnovljena i unovom sjaju.

„Nažalost moramo biti svesni da je tome prethodilo niz koraka koji su nas odveli u pogrešnom pravcu. I kao kad se točkovima zaglavite u blato, to je mnogo lakše, nego kada se izvlačite iz blata. Nama predstoji sad taj put unazad. Mi imamo puno odluka koje su bile kakve su bile, i koje nisu u pravcu očuvanja Generalštaba. Sve to sada nekako treba vratiti nazad. Da li je ovo finalna odluka videćemo“, navela je.

Kako je istakla, nije mogla da pomisli da će Vlada zemlje u kojoj živi, na bazi falsifikovanog dokumenta, da donese odluku o skidanju zaštite.

„Pa kada to nije dovoljno, oni donose zakon kojim apsolutno skida zaštitu, pa onda to urade pogrešno, pa traže posebno tumačenje da bi se skinula zaštita slučajno još sa nekih objekata. Divna vest za nas je to što se Kušner povlači iz projekta“, naglasila je.

Kako je objasnila, moramo da budemo svesni da ono što je nasleđe, to je uvek centar nečega.

„To je uvek najbolja lokacija, to su ušća reka, vrhovi brežuljaka, najbolje lokacije i naravno da su one kao takve interesantne investitorima. Ali uređene države imaju jasno definisane zakone koje određene stvari ne dozvoljavaju. Služba zaštite nije služba koja služi za ukras, već se poštuju. To nama nedostaje“, istakla je.

Govoreći o uništavanju kulturnog nasleđa u protekle dve decenije, rekla je:

„Širom sveta imali ste poznate primere u Siriji, Libiji, gde su se dramatične stvari dešavale, da je nasleđe uništavano isključivo kao posledica verskih ili ideoloških sukoba. Kod nas, mi kao država, svoje nasleđe dajemo da se uništi i to nikako ne može da se meri istim rušenjem.“

Šta bi mogli da izgubimo rušenjem Generalštaba?

„Rušenje i raščišćavanje tog objekata košta najmanje jednako koliko i njegova obnova, gledajući iz finansijskog ugla. Mi ne možemo Generalštab da posmatramo kao gomilu kamenja. To je kompleks od tri objekata za koje su vezane još tri građevine koje su u neposrednom okruženju. Jedna jeste značajno oštećena ali pre nekoliko godina je taj segment objekat uklonjen, to što je statički problematično. Drugi veliki objekat je oštećen ali ne u tolikoj meri i vi imate kulu koja je i dalje u funkciji. Mi imamo sve ono što čini bitne elemente autentičnosti tog objekta i imamo sačuvan u potpunosti njegov integritet“, zaključila je.