Izvođenjem dokaza sa „skaj“ aplikacije u Specijalnom sudu nastavljeno je suđenje klanu Veljka Belivuka za sedam teških ubistava, otmice, mučenje, silovanje, prodaju drogu i nedozvoljeno držanje oružja.
Vođe kriminalne grupe Veljko Belivuk i Marko Miljković na početku ročišta javili su se za reč kako bi se referisali na reči postupajućeg tužioca Saše Ivanića i tvrdnje okrivljenog saradnika Srđana Lalića sa prethodnog ročišta, a u vezi sa fotografijama ubijenog Milana Ljepoje. Ta dokumentacija je deo „skaj“ dokaza koji su dobijeni od francuskih organa putem međunarodne pravne pomoći.
Naime, na uznemirujućim fotografijama ubijenog Ljepoje videlo se njegovo unakaženo telo položeno na crni najlon, okrivljeni saradnik Srđan Lalić je kazao da po tim najlonima prepoznaje da je fotografija nastala u „klanici“ odnosno tajnoj prostoriji u kući u Ritopeku. Kako tužilaštvo tvrdi u kući u Ritopeku klan je ubijao svoje žrtve.
Na ovo je u sudnici reagovao optuženi vođa klana Veljko Belivuk rečima da su fotografije fotošopirane i ironično kazao da su nastale u kancelariji tužioca Ivanića, a ne u Ritopeku.
„Ja znam gde je ova fotografija nastala. Nastala je u kancelariji Saše Ivanića. Ako verujemo Laliću da je prepoznao najlone u Ritopeku, morate da verujete i meni da je u kabinetu Saše Ivanića“, rekao je Belivuk.
Tužilac Ivanić od sudskog veća zatražio je transkripte i audio zapis sa ovom izjavom Belivuka, da bi, kako je naveo, tužilaštvo utvrdilo da li je Belivuk takvom izjavom izvršio krivično delo ometanje dokazivanja.
Drugooptuženi Marko Miljković tražio je izuzeće tužioca jer, kako je kazao, sumnja u nepristrasnost.
„Tužilac Ivanić je pristrasan prema Srđanu Laliću, ponaša se kao da mu je brat od tetke. Juče je panično reagovao da mu se hitno daju transkripti. Sad cu da vam kažem zašto. Dok je bio u ćeliji pored moje Hrvatin mi je pričao da je bio u kancelariji kod tužioca i da ima najlon, ja mu nisam puno verovao jer laže, ali mi je rekao da kada je pitao tužioca šta će najlon, rekao mu je ako ne bude govorio šta mu kaže, videće čemu služi najlon“, rekao je Miljković.
Potom je u sudnicu ušao Veljko Belivuk i nagovestio da za razliku od Miljkovića ne traži izuzeće tužioca, već samo da mu se traženi transkripti ne dostave odmah, već na kraju nedelje kada se završi ovaj ciklus ročišta.
„Nemojte tužiocu odmah da dostavljate transkripte koje je tražio, jer ćemo ovde i danas i u četvrtak i u petak svašta pričati o tužiocu, pa mu dostaviti sve transkripte zajedno. Pored svega što mi je nakačio, ovo mi dođe kao kikiriki. Što mi tužilac nije verovao kad sam rekao da sam rušio Savamalu i kad sam pričao o političarima, što nije podneo krivičnu prijavu“, rezignirano je reagovao Belivuk.
Sudsko veće je nakon kratke pauze odlučilo da odbije zahteve za izuzeće tužioca Saše Ivanića i nastavilo je suđenje izvođenjem „skaj“ dokaza u vezi sa otmicom i ubistvom Nikole Mitića, koji je četvrta žrtva klana. U sudnici je emitovano i više od 30 glasovnih poruka koje su u vezi sa tim razmenjivali članovi klana – Veljko Belivuk, Marko Miljković, Srđan Lalić, Bojan Hrvatin, Miloš Budimir i Dejan Tešić.
Okrivljenim saradnicima, Hrvatinu i Laliću, koji su bili prisutni na ročištu emitovana je jedna po jedna glasovna poruka, a oni su se izjašnjavali čiji glas prepoznaju.
Optuženi Marko Miljković, iako je ranije kazao da ne prepoznaje nijedan glas niti u jednoj glasovnoj poruci koja je ikada tokom suđenja emitovana u sudnici, tražio je da sve poruke budu puštene ponovo i njemu kao i saradnicima.
Sudija mu je odgovorila da će mu biti puštene sve poruke samo ukoliko je neki glas prepoznao, a da u suprotnom nema potrebe da se puštaju sve poruke. Ciljala je predsednica veća na namerno odugovlačenje postupka.
Uprkos upornom insistiranju Miljkovića i njegovom odbijanju da se polemika o tome okonča, a da se on vrati na svoje optuženičko mesto, sudija nije dozvolila da se po treći put emituju sve glasovne poruke, jer bi se time samo bespotrebno odugovlačilo sa ročištem.
Zbog toga je Miljković tražio izuzeće predsednice veća, a tom zahtevu se pridružio i njegov advokat Dejan Lazarević.
Sudsko veće odbilo je zahtev za izuzeće, a predsednica sudskog veća je rekla da je stav veća da je u pitanju zloupotreba procesnog prava.
Redom svi optuženi, koji se i dalje nalaze u pritvoru, sa izuzetkom Nemanje Lakićevića, po istom principu kao i na svim prethodnim ročištima, ulazili su u sudnicu dakažu da ne prepoznaju nijedan glas iz glasovnih „skaj“ poruka, pa čak i kada je očigledno bilo da se čuje njihov sopstveni glas.
Ovo je strategija koju optuženi primenjuju za svaki „skaj“ dokaz koji se izvede na ročištu, pa i za dokaze o posedovanju „skaj“ telefona. Strategija funkcioniše po principu „svi za jednog“, jer bi se svi optuženi koji su u pritvoru na identičan načim izjašnjavali o svakom dokazu za nekog pojedinca iz grupe.
