Predsednik Džo Bajden najavio je u sredu da će njegova administracija u narednim nedeljama preduzeti izvršne mere za borbu protiv očiglednog „vanrednog stanja” u klimi. Iako se u početku pričalo da će predsednik proglasiti vanredno stanje zbog tog pitanja, on se zaustavio na ovom drastičnom koraku.
Govoreći u zatvorenoj termoelektrani na ugalj u Masačusetsu, Bajden je izjavio da će „pošto se Kongres ne ponaša kako bi trebalo“, on će koristiti svoja „izvršna ovlašćenja da se bori protiv klimatske krize u odsustvu izvršnih akcija“.
Bajden je objasnio da će početi da potpisuje izvršne odredbe u narednim danima za finansiranje programa odbrane od poplava, davanje novca porodicama sa niskim primanjima za pokrivanje troškova grejanja i uspostavljanje ogromnih vetroelektrana na moru u Meksičkom zalivu.
Bajdenova odluka da donese dekret o klimatskim pitanjima usledila je nakon što je senator Zapadne Virdžinije, demokrata Džo Mančin, prošle nedelje rekao rukovodstvu stranke da neće podržati niz klimatskih odredbi u Zakonu o poboljšanju izgradnje, zakonu o finansiranju od 2 triliona dolara koji ne može da prođe. ravnomerno podeljen Senat bez njegove podrške. Mančin je rekao da bi tako veliki račun za potrošnju „dolio ulje na vatru inflacije“.
Medijski izveštaji u utorak sugerisali su da će Bajden proglasiti vanredno stanje na nacionalnom nivou kako bi proširio svoja ovlašćenja za određivanje klimatske politike, ali je Bela kuća kasnije rekla da takav korak neće biti preduzet.
Bez obzira na njihov obim, Bajdenove naredbe mogu biti poništene onog trenutka kada republikanac preuzme dužnost. Međutim, s obzirom da je Senat u ćorsokaku, Bajdenova izvršna ovlašćenja su bila njegovo jedino sredstvo za rešavanje klimatskih pitanja tokom njegovog dosadašnjeg mandata.
Ove naredbe su dramatično uticale na američku ekonomiju. Niz izvršnih naredbi koje je potpisao Bajden tokom prve nedelje na vlasti otkazao je naftovod Keistone KSL, potpisao je SAD na Pariskom sporazumu o klimi i zaustavio sve nove dozvole za bušenje nafte i gasa na saveznom zemljištu. Republikanci su za ove uredbe okrivili rekordno visoke cene gasa u SAD, ali Bajden nije pokazao nikakve indikacije da planira da preokrene naredbe, umesto toga okrivljujući rastuće troškove energije na ruskog predsednika Vladimira Putina.
Putin je optužio Bajdena i druge zapadne lidere da sabotiraju sopstvene isporuke energije sankcijama Rusiji i prihvatanjem „netradicionalnih vrsta energije“. Tvrdnje da je Moskva odgovorna za povećanje troškova goriva pokušaj su da se „krivica za sopstvene greške prebace na Rusiju“, izjavio je on u utorak.