Kada srce izađe iz ritma, javljaju se karakteristični procesi u ćelijama srčanog mišića. Između ostalog, menjaju se struje električno naelektrisanih čestica (jona). Kod hronične atrijalne fibrilacije, jedna od ovih struja je smanjena. Dr Kristina Molina sa Univerzitetskog medicinskog centra Hamburg-Ependorf (UKE) otkrila je koji protein je odgovoran za ovo. Ovo predstavlja novu i, po prvi put, ciljanu metu za terapiju lekovima protiv atrijalne fibrilacije.
Jonske struje stvaraju električne impulse koji kontrolišu otkucaje srca. Kod hronične atrijalne fibrilacije, priliv jona kalcijuma u ćelije srčanog mišića je smanjen. „Smanjene struje kalcijuma su jedna od karakterističnih karakteristika hronične atrijalne fibrilacije“, kaže dr Kristina Molina, naučnica u Nemačkom centru za kardiovaskularna istraživanja (DZHK) i vođa istraživačke grupe na Institutu za eksperimentalna kardiovaskularna istraživanja pri UKE. „Ali zašto je to tako bilo je nejasno decenijama, tako da se nije mogla razviti terapija za rešavanje ovog procesa.“
Molina je sada otkrio da je protein nazvan fosfodiesteraza 8B (PDE8B) odgovoran za ovo. Kod atrijalne fibrilacije, previše je PDE8B u ćelijama, više nego u mišićnim ćelijama zdravog srca. Izvanredna stvar je da se PDE8B nalazi samo u ćelijama pretkomora, tako da se one mogu eksplicitno lečiti kod atrijalne fibrilacije. Konvencionalni lekovi protiv srčanih aritmija uvek ciljaju na celo srce, čak i ako su zahvaćeni samo atrijumi ili samo komore.
Nekoliko je razloga zašto je uzrok smanjenog priliva kalcijuma kod atrijalne fibrilacije otkriven tako kasno, iako je problem odavno poznat. Jedna od njih je da je samo Molina do sada uspela da kultiviše ćelije srčanog mišića iz ljudskog atrijuma u laboratoriji tokom dužeg perioda.
Obično ove ćelije srčanog mišića umiru u laboratoriji nakon nekoliko sati. Ali da bi mogli da ih adekvatno prouče, moraju da prežive nekoliko dana. „Radim sa ćelijama iz tkiva srčanog mišića pacijenata od 2006. godine“, kaže Molina. „To je teško jer se ćelije u velikoj meri razlikuju u zavisnosti od starosti pacijenta, bolesti i lekova. Morate biti u stanju da se nosite sa tim.“
Ona i njene kolege otkrile su da se PDE8B javlja u atrijumu ljudskog srca pre nekoliko godina. Fosfodiesteraze kao što je PDE8B cepaju važne sekundarne glasnike u ćelijama, što dovodi do uklanjanja fosfatnih grupa iz drugih molekula. Pošto ima previše PDE8B u atrijuma pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, previše fosfatnih grupa se uklanja iz takozvanih kalcijum jonskih kanala. Električno naelektrisane čestice ulaze u ćelije srčanog mišića kroz ove jonske kanale.
Postoji aktivna supstanca koja inhibira PDE8B i trenutno se testira u kliničkom ispitivanju o demenciji. Molinin istraživački tim je testirao ovaj inhibitor u laboratoriji na ćelijama srčanog mišića pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom i primetio da normalizuje struje kalcijuma.
Sada je plan da se testira obećavajuća supstanca na konjima. Na kraju krajeva, i oni mogu razviti atrijalnu fibrilaciju kao i ljudi. Ako dođe do poremećaja srčanog ritma, konji se više ne mogu koristiti za jahanje. U saradnji sa Univerzitetskom bolnicom u Hajdelbergu (Dr. Konstanca Šmit), Molina ima za cilj da leči ove često „odbačene“ životinje kako bi video da li inhibitor može da ispravi atrijalnu fibrilaciju. Ona takođe sledi pristup genskoj terapiji jer promena gena za PDE81 dovodi do toga da je prisutan previše.
Rad je objavljen u European Heart Journal.
