UJEDINjENE NACIJE — Praktično svi uključeni se slažu: Skoro osam decenija nakon što je postojao, moćni Savet bezbednosti UN mora da se proširi, da evoluira, da uključi više glasova. Ali kao i sa mnogim stvarima, centralno pitanje – i najveće neslaganje – je tačno kako.
Pet zemalja koje su bile velike sile na kraju Drugog svetskog rata dominirale su Ujedinjenim nacijama i njihovim najvažnijim telom za njihovu 77-godišnju istoriju. Savet ostaje u svojoj sadašnjoj konfiguraciji uprkos četiri decenije zahteva da se druge zemlje pridruže toj VIP grupi kako bi odrazile dramatično promenjen svet 21. veka.
Neuspeh Saveta da odgovori na rusku invaziju na Ukrajinu je, na ovomesečnom skupu svetskih lidera, osvetlio još jedan pogrešan korak: Potrošeni nacionalnim interesima i regionalnim rivalstvima, 193 zemlje članice UN blokirale su širenje tela zaduženog za obezbeđivanje međunarodne mir i sigurnost.
Posleratno doba kada su stvorene Ujedinjene nacije odražavalo je želju da se, u uvodnim rečima Povelje UN, „spase naredne generacije od pošasti rata“. Ažurirani savet sa više glasova mogao bi ponovo da centrira tu premisu, kažu zagovornici. Ali neslaganja oko veličine, sastava i ovlašćenja preuređenog saveta navela su generacije diplomata UN da se pitaju da li će se on ikada promeniti.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je 2020. ukazao na problem: „Nacije koje su zauzele vrh pre više od sedam decenija odbile su da razmišljaju o reformama potrebnim za promenu odnosa moći u međunarodnim institucijama.
„Nejednakost počinje na vrhu — u globalnim institucijama“, rekao je tada Gutereš. „Rešavanje nejednakosti mora početi njihovim reformisanjem. Ali to se još nije dogodilo.
15-člani Savet bezbednosti ima 10 nestalnih članova iz svih regiona sveta koji se biraju na dvogodišnji mandat bez prava veta i pet stalnih članica sa pravom veta: SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska.
Dve od tih članica predstavljaju različite vlade nego što su bile kada su Ujedinjene nacije osnovane 1945. Republikom Kinom, kojom se sada upravlja sa Tajvana, isključena je iz gotovo svih tela Ujedinjenih nacija, koje je okupirala Narodna Republika kojom upravlja kopneno. Sovjetski Savez se raspao početkom 1990-ih, ostavljajući Rusiju kao svoju preživjelu silu.
Upravo ruska upotreba i pretnja upotrebe svog veta je blokirala Savet da preduzme akciju u vezi sa sada već sedmomesečnim ratom u Ukrajini. To je neuspeh koji su primetili mnogi lideri u svojim govorima na Generalnoj skupštini, pored njihovih višegodišnjih pritužbi da je savet zastareo i nereprezentativan.
Posebno smeta vladama u Africi, Latinskoj Americi i na Karibima: one nemaju stalne članove. Može li se to promeniti? Američki predsednik smatra da mora.
„Došlo je vreme da ova institucija postane inkluzivnija kako bi mogla bolje da odgovori na potrebe današnjeg sveta“, rekao je Džo Bajden Generalnoj skupštini prošle nedelje.
On je pozvao na povećanje broja stalnih i nestalnih članova, uključujući „stalna mesta za one nacije koje smo dugo podržavali i stalna mesta za zemlje Afrike, Latinske Amerike i Kariba“. Sjedinjene Države takođe podržavaju stalna mesta za Nemačku, Japan i Indiju.
Za mir, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron, potreban je međunarodni konsenzus. „Zato se nadam da se konačno možemo posvetiti reformi Saveta bezbednosti tako da bude reprezentativniji, da prima nove stalne članice i da ostane sposoban da u potpunosti odigra svoju ulogu, ograničavajući korišćenje prava veta u slučajevima masovnih zločina“, rekao je on. rekao.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji se obratio skupštini u subotu, pozvao je na „demokratskije“ veće proširenjem predstavništva iz Afrike, Azije i Latinske Amerike i dodavanjem Indije i Brazila. Na konferenciji za novinare nakon toga, on je rekao da dodavanje „neprijateljskih“ zapadnih zemalja poput Japana i Nemačke neće doneti ništa novo Savetu: „Svi oni slede naređenja Sjedinjenih Država“.
Pokušaji reforme saveta počeli su 1979. godine. Svetski lideri su 2005. pozvali da savet bude „šire reprezentativan, efikasniji i transparentniji“. Te godine, Generalna skupština, koja mora da odobri sve reforme saveta, odložila je tri suparničke rezolucije o proširenju svog članstva, što je odraz dubokih podela koje traju i danas.
Jedna rezolucija Nemačke, Japana, Brazila i Indije dala bi im stalna mesta bez prava veta u 25-članom veću. Druga grupa zemalja srednjeg ranga, uključujući Italiju i Pakistan, želi savet od 25 članova sa 10 novih nestalnih mesta. Sada 55-člana Afrička unija želela je da doda 11 novih mesta: šest stalnih mesta, uključujući dva za Afriku sa pravom veta, i pet nestalnih mesta.
Senegalski predsednik Meki Sal, predsednik Afričke unije, ponovio je svoj zahtev za dva stalna mesta, rekavši da je vreme da se prestane sa „ograničavanjem Afrike na margine krugova koji donose odluke“. Brazilski predsednik Žair Bolsonaro rekao je da rat u Ukrajini dokazuje da je „reforma UN od suštinskog značaja ako želimo da pronađemo svetski mir“.
Premijerka Barbadosa, Mia Motli, pozvala je na uklanjanje prava veta sa pet stalnih članica: „Savet bezbednosti koji zadrži moć veta u rukama nekolicine i dalje će nas odvesti u rat. A turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da će njegova zemlja „nastaviti da podvlači da je `svet veći od pet`“.
Gotovo svi predsednici Generalnih skupština poslednjih godina vodili su pregovore o reformi Saveta bezbednosti. Ministar spoljnih poslova Maldiva Abdula Šahid, koji je ovog meseca podneo ostavku na mesto predsednika, požalio se da nije u stanju da zaključi sporazum „koji bi odražavao novu svetsku realnost“. Njegov naslednik Čaba Keroši obećava da će nastaviti.
„Krajnje je vreme da savet ravnopravnije predstavlja svetsko stanovništvo i da odražava realnost 21. veka“, rekao je Kerosi.
Ove godine, Generalna skupština je usvojila jednu reformu: svaki stalni član saveta koji stavi veto sada mora da se pojavi pred 193 nacije skupštine tokom debate da objasni zašto.
Dejvid Šefer, bivši američki ambasador za pitanja ratnih zločina, rekao je da Bajdenov predlog „prevadi sve što je američka vlada ranije izjavila o ovom pitanju“ i „prihvata realnost sveta u kojem danas živimo, a ne sveta 1945. na kraju transformativnog rata.”
„Sjedinjene Države treba da budu kolaborativna supersila budućnosti, a ovo će biti važan korak u tom pravcu“, rekao je on za Asošijeted pres.
Ričard Gauen, direktor Međunarodne krizne grupe UN, nazvao je Bajdenove primedbe o reformama „pametnim političkim gambitom“ koji je izazvao pometnju među diplomatama i zvaničnicima UN. Primedbe, kako je rekao, odražavaju zabrinutost SAD da kredibilitet saveta opada – i da služi američkim interesima „da ima manje-više funkcionalno veće kao alternativu anarhiji“.
„Kina posebno mrzi ideju da bi Japan i Indija mogli da iskoriste diskusije o reformama kako bi obezbedili stalna mesta u savetu“, rekao je Goven. „Dakle, Peking može na kraju blokirati ceo proces.
Ali on je rekao: „Bajden je pokrenuo diskusiju o reformi koja će trajati najmanje nekoliko godina. Ostaje da se vidi da li će se završiti stvarnom promenom ili samo još priče“.
