Sagorevanje uglja, nafte i prirodnog gasa u svetu ove godine dovodi do 1% više ugljen-dioksida nego prošle godine, što je loša vest za borbu protiv klimatskih promena, ali sa čudan obrt, prema naučnicima koji prate emisije, preneo je Asošijeted pres.
Kinesko zagađenje ugljenikom smanjeno je za 0,9% ove godine u odnosu na 2021., dok su emisije u Sjedinjenim Državama bile 1,5% veće, navodi se u studiji naučnika Global Carbon Project objavljenoj rano u petak na međunarodnim pregovorima o klimi u Egiptu. I jedno i drugo su suprotni dugoročni trendovi. Američke emisije su stalno opadale, dok su kineske rasle – sve do ove godine.
U oba slučaja, to je reakcija na pandemiju, a možda i na energetsku krizu koju je izazvala ruska invazija na Ukrajinu, rekao je za Asošijeted pres glavni autor studije Pjer Fridlingštajn sa Univerziteta u Ekseteru. Rekao je da ta dva faktora čine ovogodišnje podatke haotičnim i iz njih je teško izvući trendove. Zatvaranje Kine 2022. godine da pokuša da kontroliše obnovljeni COVID-19 glavni je faktor u padu te zemlje, rekao je on.
Veliki deo skoka bio je u transportu – automobilima i avionskim putovanjima – sa ograničenjima ljudi na putovanja tokom pandemije, rekao je Fridlingštajn.
Dok se globalno zagađenje ugljenikom i dalje povećava, ono se ne povećava brzinom kao pre 10 ili 15 godina. Ali generalno, naučnici su rekli da je ovo loša vest jer gura Zemlju bliže udaru, a zatim i prelasku globalno usvojenog praga ograničenja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) od predindustrijskih vremena.
„To znači da je bolje da se spremimo da udarimo pored mete i uđemo u svet kakav ljudi nikada nisu iskusili“, rekao je klimograf sa Univerziteta Prinston Majkl Openhajmer, koji nije bio deo istraživačkog tima.
Fridlingštajnov tim – zajedno sa drugim naučnim izveštajima – smatra da Zemlja može da ispusti samo 380 milijardi metričkih tona (419 američkih tona) ugljen-dioksida u vazduh pre nego što Zemlja dostigne oznaku od 1,5 stepeni. To je emisija za 9 do 10 godina, što znači da će globus verovatno dostići tu tačku oko 2031. ili 2032. godine.
„Vreme za 1,5 ističe“, rekao je Fridlingštajn.
„Ovo su loše vesti“, rekla je klimatski naučnik sa Univerziteta Braun Kim Kob, koja nije bila deo istraživačkog tima. „Teško je videti bilo kakvu prednost u porastu emisija, kada moramo da prepolovimo emisije do 2030. da bismo globalno zagrevanje sveli na apsolutni minimum.
U 2022. godini, svet je na putu da ispusti 36,6 milijardi metričkih tona (40,3 milijarde američkih tona) ugljen-dioksida u vazduh iz upotrebe energije i cementa, izračunata je studija. To je težina Velike piramide u Gizi u ugljen-dioksidu koji se izbacuje svakih 75 minuta.
Pored toga što su SAD videle povećanje emisija, Indija je 2022. imala povećanje od 6%, dok je Evropa imala pad od 0,8%. Ostatak sveta je u proseku zabeležio skok zagađenja ugljenikom od 1,7%.
Zagađenje od uglja skočilo je za 1 odsto u odnosu na prošlu godinu, za naftu za 2 odsto, a za prirodni gas za 0,2 odsto, navodi se u izveštaju. Oko 40% ugljen-dioksida dolazi iz sagorevanja uglja, 33% iz nafte i 22% iz prirodnog gasa, rekao je Fridlingštajn.
Tim izračunava nivoe emisija tokom rane jeseni koristeći podatke koje su dale zemlje koje najviše emituju ugljenik, uključujući SAD, Kinu, Indiju i Evropu, a zatim pravi projekcije za ostatak godine.
Iako postoje ograničenja za projekcije, Openheimer je rekao: „Ovo je A-tim za emisije CO2 i ciklus ugljenika. Oni znaju šta rade.“
Emisije ugljenika iz fosilnih goriva pale su za 5,3 odsto u 2020., ali su prošle godine porasle za 5,6 odsto, podstaknute Kinom, i sada su potpuno izbrisale pad pandemije i ponovo su u trendu laganog rasta, rekao je Fridlingštajn.
Tim takođe razmatra ukupne emisije, uključujući efekte korišćenja zemljišta. Kada se uzme u obzir korišćenje zemljišta, emisije su ravne, ne rastu blago, rekao je on.
