Hil je u emisiji „Oko“ na Radio-televiziji Srbije rekao da misli da nema važnijeg pitanja od toga kako će srpska zajednica na Kosovu živeti u budućnosti, koliko se bezbedno osećaju i da li žele da ostanu na Kosovu.
„Mislim da je ZSO dobar put, o tome se godinama govori. Vreme je da se stavi na sto i povede ozbiljan razgovor o tome“, naglasio je ambasador.
On je istakao da takva rešenja postoje u mnogim demokratijama i ocenio da „mogu biti primenjena i na Balkanu“, naglašavajući da „bilo koja država, uključujući i Kosovo, ako želi da dostigne evropske standarde i bude prihvaćena u porodicu evropskih naroda, onda mora tome ozbiljno da pristupi“.
„Obe strane moraju ozbiljno da se posvete ovom pitanju, njegovom rešavanju, suočavanju sa problemima i to sa namerom da konačan cilj bude funkcionalan i održiv u stvarnom svetu“, kazao je Hil.
Hil je rekao da su SAD svakako uočile rast tenzija izmedju Beograda i Prištine u poslednje vreme i istakao da sve strane moraju da „obuzdaju svoju retoriku, jer je bilo nekih teških reči, što nije baš od pomoći u ovom procesu“.
„Ovakva atmosfera nikada ne pomaže, ali mnogo toga je na stolu. Bilo je mnogo priprema za sledeću nedelju i nekako sam optimista da će biti napretka. Ljudima je stvarno potreban taj napredak, sve ovo predugo traje“, naveo je ambasador.
Govoreći o ratu u Ukrajini i brojnim zahtevima Srbiji da uvede sankcije Rusiji, Hil je naglasio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata rekao da Srbija ima vojno neutralni stav, ali da politički nije neutralna, te da je „vrlo jasno osudila ponašanje Rusije“.
„Srećan sam što vidim da je Srbiji jasno da je to ponašanje koje se ne može prihvatiti ili porediti sa bilo čime što smo videli tokom istorije, to je nešto za šta ruski narod mora da preuzme odgovornost“, naglasio je on.
Ambasador Hil rekao je da je „na Srbiji i njenim gradjanima da odluče o sankcijama“ i dodao da misli da su „razumeli da je takvo ponašanje Rusije neprihvatljivo“.
„Kako oni na to reaguju i kako se sa tim nose kao država koja želi članstvo u EU ostavljam njima, ali nadam se da je gradjanima Srbije jasno da po ovom pitanju ne želite da budete neutralni“, istakao je Hil.
On se nije složio sa konstatacijom da postoje sličnosti izmedju rata u Ukrajini i bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, naglašavajući da je to bilo teško vreme i za Srbiju i za Evropu, ali da bi bilo „naprosto pogrešno porediti to sa onim što se dogadja u Ukrajini“.
Govoreći o bombardovanju 1999. godine, Hil je istakao da ne želi da preispituje te dogadjaje i da je važno da se i Srbi sete „ko je tada vodio Srbiju i šta je ta osoba radila drugim narodima na Balkanu“.
„Dakle, bez tog preispitivanja, neupitno je da kada vidite mesto na koje je pala bomba i gde su stradali ljudi da bespogovorno žalite zbog pogibije ljudi. To svakako osećam i žalim zbog toga. I saosećam sa porodicama koje žive s tim gubitkom“, rekao je Hil o bombardovanju zgrade RTS-a.
Istakao je da ne prihvata da na bilo koji način pravi analogiju sa „brutalnostima i varvarizmom počinjenim protiv ukrajinskog naroda“ i ohrabrio Srbe da sačuvaju sećanje, ali ocenio da je za život nacije i za pojedinca važno da znaju da postoje trenuci kada treba krenuti napred i prošlost ostaviti iza sebe.
„Ja to nastojim da uradim ovde u Srbiji, da izgradim odnose SAD sa Srbijom, pokušavam da budem iskren i jasan sa srpskim narodom. Ali mislim da je važno za sve, posebno za ljude koji su imali tešku prošlost poput Srba, da je vreme da nastave, da brinu o budućnosti, o budućnosti svoje dece i njihove dece. Ja razumem važnost istorije, ali svako u ovoj zemlji treba da vidi kako će da krene napred bez osvrtanja u prošlost“, rekao je Hil.
