Srbija je pokazala otpornost i sposobnost da brzo reaguje na događaje i na novu normalnost, tj. krizu, rekao je Alesandro Bragonzi, šef predstavništva EIB za Zapadni Balkan. Srbija treba da sprovede reforme u različitim sektorima, poboljšavajući poslovnu klimu, unapređujući „zelenu” tranziciju, istakao je Bragonzi.
Evropska investiciona banka (EIB) je tokom prošle godine investirala 1,2 milijarde evra u ekonomije Zapadnog Balkana. Nešto malo manje od polovine tog novca uloženo je u Srbiju, najviše za sanaciju puteva radi bezbednijeg saobraćaja i u železnicu.
Ove godine, kada je reč o Srbiji, fokus će biti na energetici i drugim projektima od kojih će koristi imati svi građani.
Alesandro Bragonzi, šef predstvaništva EIB za Zapadni Balkan, govorio je za RTS o ekonomskim performansama Srbije i neophodnosti promene poslovnog modela i uvođenju novih tehnologija.
„Svestan sam velike zavisnosti od ekonomskih kretanja u Evropskoj uniji. Uprkos toj činjenici i velikim negativnim šokovima koje vidimo širom sveta, mislim da je lajtmotiv i trend koji smo čuli i ovih dana da je Srbija pokazala otpornost i sposobnost da brzo reaguje na događaje i na novu normalnost, tj. krizu.
U takvom scenariju Srbija je uspela da očuva ekonomski momentum, dostižući kumulativni BDP od 2020. do 2023. godine od približno 12 odsto, što predstavlja značajan procenat. A ekonomska aktivnost se snažno ubrzala u poslednjem kvartalu 2023. godine, uglavnom vođena domaćom potrošnjom, koja je podržana rastom plata i penzija, ali – ono što je posebno relevantno za nas – kapitalnim investicijama koje su bile snažne, posebno u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu.
Inflacija, koja je bila najveća briga centralne politike, banaka, postepeno opada i očekuje se da će se vratiti na cilj centralne banke.
U januaru je dostigla 6,4 odsto, što je mnogo manje od dvocifrenih brojeva iz prethodne godine. Ako govorimo o javnim finansijama, čuli smo da se u 2023. poslovalo veoma dobro, zahvaljujući rastu prihoda i nižim troškovima energije. To je omogućilo da nivo javnog duga nastavi da opada i dostigne 5,52 odsto na kraju 2023. godine“, rekao je Bragonzi.
Svi govore o digitalizaciji i zelenoj ekonomiji. Da nisu te reči precenjene?
Jasno je da je ovo postala popularna reč, ali kao što sam rekao, mislim da je to oblast na koju sve zemlje treba da se usredsrede u budućnosti, jer ne postoji plan B, što se kaže, da ponovo upotrebimo toliko puta izrečenu rečenicu. Posebno, kao što sam rekao, da bi se sustigle druge privrede, da se ne izgubi trend i zamah koji su Srbija i ceo region uspeli da ostvare.
Da bi bile deo novih procesa, zemlje i kompanije koje su uglavnom dobavljači većih korporacija u EU, moraju da obezbede tehnološki digitalni napredak. I, naravno, uvođenjem nove regulative, poput karbonskog otiska, dolazimo do prilagođavanja mehanizmima koji će zahtevati od kompanija u Evropskoj uniji da obrate pažnju na emisije svojih dobavljača. Zbog toga je važno da privredni subjekti ovde u Srbiji sagledaju svoj način proizvodnje na „zeleni” način.
Tranzicija na zelenu agendu mnogo košta. Da li to znači da će u budućnosti biti potrebna državna intervencija?
Prema mom mišljenju, put zelene agende i digitalizacije je nepovratan. Oni su ključni za uspeh svake privrede u današnje vreme da sustignu razvoj privreda i kompanija SAD i Kine i drugih razvijenih tržišta. Stoga je od ključne važnosti da zemlje prihvate izazove kako bi bile konkurentne u ovom pogledu.
Međutim, to nisu jedini elementi na koje treba obratiti pažnju. Veliki je značaj ulaganja u inovativna rešenja, u usvajanje tehnologija i razvoj obrazovanja i veština. Moramo dovesti do kapitalnog razvoja koji će zemlji omogućiti da napreduje i raste.
Sada, kada je u pitanju privatni sektor, od suštinskog je značaja da zemlje koje žele da se kreću ka većim prihodima promene svoj poslovni model s osnovne proizvodnje ili proizvoda s niskom stopom povraćaja na stvarne pokretače inovacija i primene novih tehnologija.
Verujem da je Srbija napravila važan korak kada je u pitanju informaciono-komunikacioni sektor, razvijajući odgovarajuće okruženje, plodno okruženje za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija. Ovo može da važi i za, na primer, biotehnologije u budućnosti.
Šta je savet ili rešenje?
Za nas je zvezda vodilja to što Srbija nastavlja put reformi koje je započela pre nekog vremena, što će ubrzati ekonomsku konvergenciju s Evropskom unijom. Da bi Srbija iskoristila prednosti bliže integracije u EU i globalni lanac vrednosti, treba da sprovede reforme u različitim sektorima, poboljšavajući poslovnu klimu, unapređujući „zelenu” tranziciju.
Dakle, to nije samo proizvodnja nove energije iz obnovljivih izvora, već ceo set mera, uključujući i energetsku efikasnost i održiviji ekonomski model, bavljenje cirkularnom ekonomijom, bavljenje pravilnim upravljanjem otpadom i otpadnim vodama i, naravno, zaštitom životne sredine.
Kao banka Evropske unije, mi smo spremni da podržimo velike infrastrukturne investicije i potrebu da mala i srednja preduzeća i privatni sektor pređu sa starog poslovnog modela na zeleno i digitalno poslovanje.
