Strah režima od gubitka vlasti manifestuje se kroz represiju i neku vrstu torture, ocenio je u intervjuu za „Danas“ novinar, kolumnista i lekar Aleksandara Dikić. Poručio je da treba izvršiti masovni pritisak na vlast da raspiše fer i nenameštene izbore, jer su oni jedini dostupan mehanizam promene.
Aleksandra Dikića su zbog sumnje da je pozivao na nasilnu promenu ustavnog uređenja pre nekoliko dana uhapsili pripadnici MUP-a. U četvrtak je pušten da se brani sa slobode, pošto je tužiocu pojasnio da su njegove reči, koje je izgovorio u jednoj emisiji, mediji bliski režimu maliciozno interpretirali kao poziv na „streljanje Vučića i onih koji ga podržavaju“.
Nakon puštanja, Dikić je ispred Palate pravde pozvao građane da se 28. decembra odazovu pozivu studenata za prikupljanje potpisa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
U intervjuu za Danas, Dikić ističe da treba izvršiti masovni pritisak na vlast da raspiše fer i nenameštene izbore, jer su oni jedini dostupan mehanizam promene, ili makar početka promene sistema. Takođe, zahvalio se građanima na podršci koju su pružili njemu i njegovoj porodici, kao i svom advokatskom timu koji čine Ivan Ninić i Davor Mikulić.
Dikić je rekao da mu se, posle svega, kao prva misao nameće to da je dan nakon emitovanja emisije organizovana svojevrsna mini-kampanja, kako je naveo, medijski udar na njega.
„Tužilaštvo je, pod pritiskom koji su stvorili mediji pod režijskom kontrolom, moralo da reaguje kako bi zadovoljilo pretenzije, pre svega, političkog centra moći koji te medije kontroliše. Sve ono što se dešavalo potom logičan je sled događaja. Izveden sam pred tužiteljku koja mi je omogućila da objasnim šta sam zapravo hteo da kažem i pritvor mi je jednostavno ukinut. Dozvoljeno mi je da se branim sa slobode. Rečenica koju sam čuo od tužiteljke kada sam izveden iz ćelije bila je: ‘Idete kući’, izgovorena u tonu koji je govorio da sve ovo nema smisla. To je moj osnovni utisak“, naveo je Dikić.
Dodao je da su mu dve stvari ključne i kako je istakao, podjednako važne.
„Prva je njihov strah, odnosno stepen njihove strepnje da ne izgube pozicije na kojima se nalaze. Taj strah se manifestuje kroz represiju, kroz neku vrstu torture. Iako ne mislim da je ono što se meni dogodilo bio neki poseban nivo torture – brojni studenti, drugi novinari i građani prošli su mnogo, mnogo gore nego ja. Uvek se setim ljudi koji se nalaze u pritvorskim i zatvorskim ćelijama upravo iz sličnih, pa i istih razloga zbog kojih sam i ja priveden i zadržan“, objasnio je Dikić.
Drugo je, kako je naveo, ono osnovno što nikada ne smemo izgubiti iz vida – činjenica da institucije ne funkcionišu.
„Moramo se vratiti tom prvom studentskom zahtevu – da institucije počnu da rade svoj posao. Ovo je još jedan dokaz da institucije u našoj državi ne funkcionišu. Ne funkcionišu zbog korupcije, a korupcija, na kraju, ubija. To je dokazano u Novom Sadu. Ta ideja treba da nas vodi kroz 2026. godinu, koja je obeležena kao predizborna. Strah koji vlast manifestuje u gotovo svakom svom postupku i potpuna devastacija institucija jasno pokazuju da one ne funkcionišu“, poručio je Dikić.
