Istraživači su otkrili da aberantna aktivacija specifičnog onkoproteina pokreće ključne promene koje promovišu tumor u mikrookruženju tkiva prostate tokom progresije raka, prema studiji Northvestern Medicine objavljenoj u Nature Communications.
Studija, koju je zajedno vodila Mindi Graham, dr Mindi Graham, pomoćnik profesora urologije, mogla bi da pruži informacije o novim ciljanim terapijskim strategijama za sve stadijume raka prostate.
Rak prostate je drugi vodeći uzrok smrti kod muškaraca u SAD, a 1 od 8 muškaraca će dobiti dijagnozu raka prostate tokom svog života, prema Američkom društvu za rak.
Rak prostate je heterogena bolest, sa različitim genomskim i epigenetskim promenama koje pokreću razvoj raka. Uprkos ovoj heterogenosti, tumori raka prostate dele nekoliko zajedničkih molekularnih i ćelijskih karakteristika, ali kako ćelije raka prostate posreduju u ovim promenama tokom vremena ostaje slabo shvaćeno.
U trenutnoj studiji, Graham i kolege su izvršili jednoćelijsku analizu sekvenciranja RNK i komplementarno in situ bojenje tkiva i uporedili biologiju uzoraka tkiva raka prostate kod ljudi sa mišjim modelima raka prostate.
„Bili smo veoma zainteresovani da uradimo komparativnu biološku studiju u kojoj imamo tkiva pacijenata koja bismo mogli rigorozno da istražimo, ali onda bismo mogli da uradimo neku informativnu eksperimentalnu analizu sa odgovarajućim modelom miša“, rekao je Grejem.
Ove analize su otkrile da svaki ljudski tumor koji je analiziran ima aberantnu aktivaciju MIC onkoproteina, za koji je dobro poznato da je pojačan kod raka prostate, i da je „zajednički imenitelj“ u uzorcima tumora, uprkos njihovoj molekularnoj i patološkoj heterogenosti.
„Ovo zapažanje je podržano prilikom izvođenja diferencijalne ekspresije gena i analize puta javno dostupnog skupa podataka TCGA primarnog raka prostate“, napisali su autori.
Da bi dodatno potvrdili svoje nalaze, naučnici su analizirali mišje modele raka prostate koje pokreće ljudski MIC i otkrili da povećana MIC aktivnost dovodi do kaskade promena u okolnim zdravim ćelijama, uzrokujući da tkivo bude proinflamatorno u fazi prekursora, a zatim na kraju postane imunosupresivno kako je rak napredovao.
„Ono što nam je bilo toliko fascinantno je da smo videli konvergentne promene u modelu miša koje smo mogli da vidimo u ljudskim podacima“, rekao je Grejem. „Ljudi o raku prostate razmišljaju kao o imunološki hladnom tumorskom mikrookruženju. Ali na samom početku, u najranijim fazama prekursorskog okruženja, on je zapravo veoma zapaljen, ali to je samo dok ne postane invazivni karcinom kada vidite ovaj prekidač koji se dešava iz inflamatornog na nešto što liči na imunološki hladno okruženje sa imunosupresivnim tipovima ćelija.“
Prema Grahamu, nalazi mogu da informišu o razvoju novih ciljanih pristupa lečenju raka prostate, kao i buduća istraživanja koja procenjuju ove ključne promene stanja ćelija koje se javljaju kod raka prostate i mnogih drugih invazivnih tipova raka.
„Moja hipoteza je da su promene koje su se desile u primarnom okruženju sa aktivacijom MIC onkogena rekapitulirane u metastatskom okruženju“, rekao je Graham. „Dakle, ideja je da iako imate drugačije mesto tumora, MIC aktivacija u ćelijama raka je i dalje prisutna, i tako kada se uspostavljaju na ovom novom metastatskom mestu, iste promene tipa ćelije u primarnom okruženju su koji se javljaju u metastatskom okruženju.
„Ti uvidi će nam onda pomoći da razvijemo terapije koje bi mogle da ciljaju ne samo na primarno, već i na metastatsko okruženje.“
