Od 1. oktobra akcize na kafu, alkohol, duvanske proizvode, naftne derivate i gorivo biće uvećane za osam odsto. Povećanje poreza na robu koja spada u luksuznu čini se da građane nije toliko uznemirio, koliko činjenica da bi skuplji energenti mogli da podignu cene inače skupe hrane. Nezvanično saznajemo, predstavnici države i maloprodajnih trgovinskih lanaca u petak će razgovarati o tome kod kojih namirnica ima prostora za spuštanje marži.
Taman što su agroekonomski analitičari saopštili da su cene hrane dostigle maksimum, da pad potrošnje opominje da brojke na rafovima nemaju gde osim niz silaznu putanju, građani svedoče nove udare na novčanik.
O tome da rast cena hrane vuče za sobom i inflaciju, Narodna banka često govori. Zato su i apelovali na trgovce da spuštaju cene, uz komentar da im to neće ugroziti poslovanje, koje ocenjuju kao više nego uspešno. Inflaciji, nešto većoj od projektovane, prete i akcize.
„Ako smo govorili da ćemo ovu godinu završiti sa osam odsto, rast akciza koji je projektovan na ovaj način rebalansom će sigurno imati za posledicu nešto višu inflaciju. Ona neće ugroziti onaj trend međugodišnjeg relativno brzog smanjivanja inflacije, ali umesto osam odsto koliko smo očekivali da završimo godinu, verovatno ćemo biti na oko devet odsto“, rekao je Ivan Nikolić, član Saveta guvernera NBS i naučni saradnik Ekonomskog instituta.
Iako su svi osetljivi na poskupljenja, čini se da su građani prihvatili povećanje akciza, budući da je reč o porezu na robu koja spada u luksuznu. Veći problem predstavlja poskupljenje osnovnih životnih namirnica za koje se krive visoke profitne stope trgovaca i prehrambenih kompanija.
Prof. dr Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da i jedni i drugi uzimaju koliko mogu, ali u krajnjoj liniji trgovac je poslednji – on zapravo drži celu „igranku“ u svojoj šaci zato što trgovac ne mora da kupi od proizvođača A, može od proizvođača B, a ako neće od proizvođača B, kupiće iz Evrope ili iz neke daleke Azije gde je cena značajno niža.
Trgovci su nedavno obavestili javnost da je njihova neto dobit 2,8 odsto, a da im troškovi poslovanja rastu brže od profita. Ukazali su i na to da je zarada drugih učesnika u lancu snabdevanja daleko veća. Iako nisu spomenuli na koga misle, podaci o zaradama APR-a ukazuju na prehrambene kompanije.
One se nisu oglašavale o tome zašto je u vreme nikad jeftinijih žitarica, hrana napravljena od njih – nikad skuplja. Čini se da u vreme skupe hrane, stradaju samo potrošači i poljoprivrednici.
Žarko Galetin, agroekonomski analitičar rekao je da više ne postoji međusobna podela odgovornosti, rizika, kao i da je međusobna solidarnost postala jedna nepoznata kategorija u našem vremenu.
„Imamo situaciju da se suncokret nudi po ceni od 35 dinara od strane otkupljivača, a istovremeno, imamo cenu suncokretovog ulja od 170, 180 dinara za litar što obesmišljava uzajamni paritetni odnos za koji je 2,6 kilograma suncokreta cena litre ulja“, objasnio je Galetin.
Država će razgovarati o smanjenju marži sa predstavnicima najvećih trgovinskih lanaca kod nas. Pregovaraće se o nižim trgovačkim zaradama na mleku, hrani za bebe, krompiru, kafi, čokoladi, kućnoj hemiji…
Spisak broji više od deset artikala. Kako nezvanično saznajemo, neće se insistirati na pojeftinjenju svih predloženih proizvoda. Ali i da će spisku biti dodati proizvodi kod kojih ima prostora za niže cene.
