Udruženje malih akcionara kompanije Progres iz Beograda, uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kome su ga obavestili da toj firmi, i pored velike imovine, preti stečaj zbog nebrige države, iako je upravao ona najveći akcionar, sa udelom od oko 54 odsto.
Zatražili su pomoć Vučića za spas te firme i zapretili da će, ako je ne dobiju, organizovati protestne šetnje po gradu.
„U vrema kada je premijer bio Aleksandar Vučić, Progresu je odobren Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) po kome je bilo određeno da država Srbija, Grad Beograd i sva javna preduzeća otpišu potraživanja ukoliko Progres uspešno okonča UPPR, što je i učinjeno, ali mu sada Poreska uprava traži da plati porez na dobit“, naveli su akcionari u pismu.
Ministarstvo privrede, kako su istakli, ocenilo je da je za otpis potraživanja poreza na dobit potrebno da prvo Vlada odobri privatizaciju, ali nije stavilo Progres na listu preduzeća koja će se privatizovati u 2024 godini.
To sve, kako su istakli akcionari, znači da neko planira stečaj Progresa.
„Kako Progres nema od čega da plati porez, otići će u stečaj po sili zakona i neko će imovinu kupiti za sitne pare. Progres pored 4.200 kvadrata Palate na uglu Zmaj Jovine i Knez Mihajlove ima i logistički prostor od sedam hekara otvorenog i 24.000 kvadrata zatvorenog prostora i ogroman kapital u inostranstvu i sramota je za državu, da to sve danas vredi samo 360.000 evra“, ocenili su akcionari.
Progres je, kako su naveli, 1990. godine imao promet od dve milijarde dolara, a danas je mikro preduzeće sa svega dvadesetak zaposlenih, ali sa ogromnom imovinom, pa postoji „velika zainteresovanost određenih krugova da je se domognu za sitne pare, uvođenjem Progresa u stečaj“.
Dodaje se da država proteklih godina ništa nije uradila da proveri ulaganja Progresa u inostranstvu i šta je sa ćerkama firmama u Njujorku i Parizu, gde je u ekskluzivom delu grada Progres imao luksuzan stan.
Akcionari su naveli da država ništa nije uradila da zaštiti svoju imovinu u Progresu, a vratila je Hrvatskoj imovinu Borova.
Ono što sad može da se nađe u „papirima“ Progresa su, kako su naveli, nekretnine u Hrvatskoj, 2.000 kvadrata u strogom centru Zagreba, parcela sa velelepnom vilom „Saborka“ od oko 500 kvadrata na Čikatu u Malom Lošinju, koja je poslednji put preprodata za šest miliona evra.
Država, kažu akcionari, ništa nije preduzela da proveri šta je bilo sa ćerkama firmama Progresa u inostranstvu, koje su za vreme sankcija bile blokirane, pa je, prema rečima rukovodstva kompanije, „jedva neki sitniš vraćen iz njih pre nekoliko godina“.
„Amerika je za vreme sankcija blokirala Progresovu kiparsku ofšor kompaniju, a tadašnji direktor Mirko Marjanović je na privatno lice, na svog zaposlenog na Kipru, Gorana Kneževića, otvorio novu ofšor kompaniju. Knežević je danas multimilioner, tajkun, omrznutog naziva, predsednika Vučića, a ukupne akcije Progresove vrede na berzi svega 42.833.112 dinara ili 363.000 evra jer je cena jedne, samo sedam dinara“, naveli su akcionari.
Dodali su da se „ime Kneževića odjednom ponovo javilo u Progresu, postavljen je u Izvršni odbor kompanije jer ga je država Srbija, preko svog Akcionarskog Fonda, na Skupštini akcionara Progresa, predložila i izabrala“.
Akcionari su istakli da je, na traženo objašnjenje tog izbora, Ministarstvo privrede, odgovorilo da je Akcionarski fond registrovan kao akcionarsko društvo i da oni nad njim nemaju nikakvu nadležnost.
„Neverovatno, ali istinito, u državi Srbiji je nešto trulo i to veoma trulo. Sve govori o dubokoj povezanosti mafijaške strukture i državnog sistema. Progres je i svoj udeo u Jugorosgasu prodao bez konkursa, a neposrednom pogodbom sa odabranim kupcem 2007. godine ugovorio prodaju stare, ali veoma luksuzne poslovne zgrade Progresa u Knez Mihajlovoj ulici po ceni od samo oko 1.300 evra po kvadratu kada je jedan lokal u istoj ulici prodat po ceni od 32.000 evra, što je očiti primer korupcije, koju je država dopustila“, naveli su akcionari.
Država i njeni nadležni organi i pored prijava, istakli su akcionari, nisu našli za shodno da ispitaju zakonitost takvog postupka rukovodstva kompanije, koje je teško oštetilo i nju kao najvećeg akcionara.
Predstavnici države, prema njihovim rečima, na skupštine Progresa dolaze samo kad treba da predlože svoje članove za Upravni odbor, a ostalo ih ne zanima.
„Država Srbija je postala većinski vlasnik Progresa 2011. godine, tako što je prihvatila da joj se za potraživanje za poreze i doprinose od 425 miliona dinara, umesto gotovog novca daju akcije koje su tada nominalno vredele 600 dinara“, naveli su akcionari.
Istakli su da je Progres po nalogu države, pre nekoliko godina, morao da proknjiži gubitak po osnovu presuda u korist Procter & Gamble i Gazprom banke, te je zbog toga na berzi njegova cena naglo pala i takva je ostala do danas.
