Veštačka inteligencija (AI) je naizgled svuda. Trenutno je posebno generativna AI – alati poput Midjournei, ChatGPT, Gemini (ranije Bard) i drugi – na vrhuncu popularnosti.
Ali kao akademska disciplina, veštačka inteligencija postoji mnogo duže nego samo u poslednjih nekoliko godina. Kada je reč o aplikacijama u stvarnom svetu, mnoge su ostale skrivene ili relativno nepoznate. Ovi alati za veštačku inteligenciju su mnogo manje sjajni od generatora fantazijskih slika – ali su takođe sveprisutni.
Kako različite tehnologije veštačke inteligencije nastavljaju da napreduju, videćemo samo povećanje upotrebe veštačke inteligencije u različitim industrijama. Ovo uključuje zdravstvenu zaštitu i potrošačku tehnologiju, ali i više zabrinjavajuće upotrebe, kao što je ratovanje. Evo sažetka nekih od širokog spektra AI aplikacija sa kojima ste možda manje upoznati.
Različiti sistemi veštačke inteligencije se već koriste u oblasti zdravlja, kako za poboljšanje ishoda pacijenata, tako i za unapređenje zdravstvenih istraživanja.
Jedna od prednosti računarskih programa koje pokreće veštačka inteligencija je njihova sposobnost da pregledaju i analiziraju zaista ogromne skupove podataka u deliću vremena koje bi bilo potrebno čoveku – ili čak timu ljudi – da to postigne.
Na primer, veštačka inteligencija pomaže istraživačima da pročešljaju ogromne biblioteke genetskih podataka. Analizom velikih skupova podataka, genetičari mogu da pronađu gene koji mogu doprineti različitim bolestima, što će zauzvrat pomoći u razvoju novih dijagnostičkih testova.
AI takođe pomaže da se ubrza potraga za medicinskim tretmanima. Odabir i testiranje tretmana za određenu bolest može potrajati, tako da iskorištavanje sposobnosti AI da pročešlja podatke može biti od pomoći i ovdje.
Na primer, neprofitna organizacija Every Cure sa sedištem u Sjedinjenim Državama koristi algoritme veštačke inteligencije za pretragu medicinskih baza podataka kako bi uporedila postojeće lekove sa bolestima za koje bi potencijalno mogli da rade. Ovaj pristup obećava značajnu uštedu vremena i resursa.
Osim medicinskih istraživanja, druge oblasti koje nisu direktno povezane sa računarstvom takođe imaju koristi od AI.
U CERN-u, domu Velikog hadronskog sudarača, nedavno razvijeni napredni AI algoritam pomaže fizičarima da se pozabave nekim od najizazovnijih aspekata analize podataka o česticama generisanih u njihovim eksperimentima.
Prošle godine, astronomi su prvi put koristili algoritam veštačke inteligencije da identifikuju „potencijalno opasan“ asteroid — svemirsku stenu koja bi se jednog dana mogla sudariti sa Zemljom. Ovaj algoritam će biti ključni deo rada Opservatorije Vera C. Rubin koja se trenutno gradi u Čileu.
Jedna glavna oblast naših života koja koristi uglavnom „skrivenu“ veštačku inteligenciju je transport. Milione letova i putovanja vozom koordinira AI širom sveta. Ovi sistemi veštačke inteligencije imaju za cilj da optimizuju rasporede kako bi smanjili troškove i maksimizirali efikasnost.
Veštačka inteligencija takođe može da upravlja drumskim saobraćajem u realnom vremenu analizom saobraćajnih obrazaca, jačine i drugih faktora, a zatim prilagođavanjem semafora i signala u skladu sa tim. Aplikacije za navigaciju kao što je Google Maps takođe koriste algoritme za optimizaciju veštačke inteligencije da bi pronašli najbolji put u svojim navigacionim sistemima.
AI je takođe prisutan u raznim svakodnevnim predmetima. Robotski usisivači koriste AI softver da obrađuju sve svoje senzorske ulaze i spretno se kreću po našim domovima.
Najsavremeniji automobili koriste veštačku inteligenciju u svojim sistemima vešanja tako da putnici mogu da uživaju u glatkoj vožnji.
Naravno, ne nedostaje ni neobičnih AI aplikacija. Pre nekoliko godina, startup pivare IntelligentKs sa sedištem u Velikoj Britaniji koristio je veštačku inteligenciju za pravljenje piva po meri za svoje kupce. Druge pivare takođe koriste veštačku inteligenciju kako bi im pomogle da optimizuju proizvodnju piva.
A Meet the Ganimals je „saradnički društveni eksperiment“ iz MIT Media Lab-a, koji koristi generativne AI tehnologije da bi došao do novih vrsta koje nikada ranije nisu postojale.
