Afrička kuga svinja nedavno je registrovana u selu Jabuka kod Pančeva. U maju ova bolest se pojavila u Mrčajevcima u okolini Čačka, a već duže vreme prisutna je u delovima istočne i jugoistočne Srbije. Reč je o zarazi koja pogađa domaće i divlje svinje. Virus koji izaziva ovu bolest nije opasan po zdravlje ljudi, ali i te kako utiče na ekonomije zemalja. Područja pogođena afričkom kugom svinja trpe ozbiljne finansijske gubitke zbog uginuća životinja, ograničenja izvoza životinja i mesa, kao i troškova za mere kontrole. Iskorenjivanje ove bolesti može da traje godinama, jer vakcina ne postoji, piše RTS.
Područje u poluprečniku od tri kilometra od mesta gde su životinje obolele od afričke kuge svinja proglašava se zaraženim, a u poluprečniku od 10 kilometara ugroženim. Na farmama u njima sprovode se pojačane biološke mere sigurnosti.
Jovan Nikodijević iz Donje Livadice kod Velike Plane ima 220 svinja. Iako na njegovoj farmi nije bilo pojave bolesti, već neko vreme mere opreza su podignute na viši nivo.
„Mi spadamo u ugroženo područje od pojave afričke kuge svinja i zato primenjujemo detaljne mere dezinfekcije, kako bismo zaštitili životinje. Jer kada se bolest pojavi, tada je kasno da se reaguje”, kaže Jovan Nikodijević, uzgajivač svinja.
“Prisustvovao sam i predavanju za stočare u Požarevcu, gde su istaknute mere prevencije. Problem je što farmeri trpe velike gubitke, pa se često dešava da kada primete virus kod jedne svinje, samo nju eliminišu i zakopaju, a ne prijave pojavu bolesti. Dolazak inspekcije i pregledanje cele farme može da znači ubijanje svih svinja sa farme”, dodaje naš sagovornik.
Farmeri iz ovog kraja se, objašnjava, trenutno susreću sa problemima koji su, pre svega, ekonomske prirode.
„Pošto je naše mesto proglašeno ugroženim, mi svinje možemo da prodajemo samo u ugroženim i zaraženim područjima, čak i ako na našoj farmi nije detektovan virus. Takođe, prodaja je moguća samo klanicama koje vrše preradu, gde je i cena dosta niža, tako da imamo velike gubitke. Na sve to, već duže vreme čekam subvenciju od 1,3 miliona dinara, koje mi sleduju, zbog čega sam se više puta obraćao nadležnima”, ističe Nikodijević.
Zbog afričke kuge svinja na oprezu su čak i uzgajivači čije su farme u delovima zemlje gde bolesti nema.
“Kod nas u okolini nije bilo afričke kuge svinja. Ipak, znamo da je, da bi se sprečilo njeno pojavljivanje neophodno da vlasnici domaćinstava poboljšaju higijenu i da imaju posebnu odeću i obuću za ulazak u prostor gde se drže svinje”, kaže Zoran Erić iz Udruženja stočara Srema i Mačve.
„Takođe, ne treba dozvoljavati nikom osim radnicima ulazak u objekte i ne treba koristiti pomije i druge otpatke u ishrani. Vrlo je bitno ne voditi domaće svinje blizu lovišta, gde može biti zaraženih divljih svinja”, objašnjava naš sagovornik.
Zbog toga što bolest lako može preći sa divlje na domaću svinju jako je važno da lovci znaju da prepoznaju obolelu životinju i da ukoliko je uoče to odmah prijave.
“Bolest prepoznajemo kada primetimo uginuće jedne i više svinja, gubitak apetita, potištenost obolelih svinja. Takođe, znakovi bolesti su i krvav proliv, pobačaji, nesigurnost u hodu, otežano disanje, kašljanje i povraćanje. Od ove bolesti oboljevaju svinje svih kategorija, dok virus ne predstavlja opasnost za ljude i druge vrste životinja. Međutim, budući da nema vakcine, a ni mogućnosti lečenja, kada se pojavi, sprovodi se ubijanje svih obolelih svinja u lovištu”, navode u Lovačkom savezu Srbije.
Leševe uginulih životinja treba na adekvatan način zakopati i spaliti.
“Zakopavanje se vrši tako da životinje nemaju pristup mestu ukopa, bez ugrožavanja zdravlja ljudi i na način kojim se ne ugrožava životna sredina. Pre ubacivanja u jamu grobnicu, sporedni proizvodi životinjskog porekla prelivaju se krečom, hlornim preparatima tj. drugim preparatima sa jakim mirisom. Biljke koje se nalaze na jami grobnici ili u blizini ne koriste se u ishrani životinja”, dodaju u ovom savezu.
„Moguće je i spaljivanje sporednih proizvoda životinjskog porekla spaljivanjem do pepela, na odgovarajućoj lomači, takođe, bez ugrožavanja zdravlja ljudi i na način kojim se ne ugrožava životna sredina”, navode.
U lovištima u kojima je potvrđena afrička kuga svinja sve lovne aktivnosti se obustavljaju na dva meseca, a na osnovu situacije na terenu donose se mere za sprečavanje daljeg širenja bolesti.
Od početka godine afrička kuga svinja je kod domaćih životinja registrovana u Pčinjskom, Pomoravskom, Braničevskom, Moravičkom i Južnobanatskom okrugu.
“Do sada je neškodljivo uklonjeno više od 1.000 domaćih svinja, uglavnom na individualnom sektoru. Ovo nekome neće izgledati kao alarmantna situacija, ali procentualno, svinjarska proizvodnja pokazuje trend opadanja što je direktna posledica prisustva afričke kuge svinja”, kaže prof. dr Sonja Radojičić sa Katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.
„Kod divljih svinja u 2023. godini bolest je registrovana u Nišavskom, Jablaničkom, Pirotskom, Braničevskom, Pomoravskom, Zaječarskom i Južnobanatskom okrugu”, dodaje Radojičić.
Ovo je, objašnjava, za sada jedna od najopasnijih bolesti svinja. Od njene prve pojave u Gruziji i propusta u prepoznavanju i primeni mera u ovoj zemlji 2007, bolest se širila do krajnjeg severa Evrope. Odatle se preko baltičkih zemalja proširila na ostatak kontineta, pa i na našu zemlju.
“Karakteristike gruzijskog soja koji sada cirkuliše u populaciji divljih i domaćih svinja na teritoriji Evrope su umerena patogenost, relativno duga inkubacija i nejasna klinička slika što otežava prepoznavanje bolesti, omogućava njeno lakše širenje i stvara dodatne probleme”, ističe naša sagovornica.
Najveći problem je što, za sada, ne postoji zvanično odobrena vakcina protiv ove bolesti.
“Situacija može da bude i značajno teža nego sada, ukoliko se započne vakcinacija ili koristi nelicencirana vakcina, što je iskustvo koje su imale Kina i neke druge zemlje. Apelujemo na sve odgovorne, kao i držaoce životinja da se nikako ne dozvoli upotreba nelicenciranih vakcina, koje do krajnjih korisnika mogu da dođu isključivo na nelegalan način”, naglašava Radojičić.
“Ova informacija i upozorenje su od izuzetne važnosti, jer koliko je sada situacija teška, upotreba nelicenciranih, zvanično neodobrenih vakcina bi dovela do njenog pogoršavanja i još većih šteta. Neke zemlje poput Vijetnama su zvanično započele vakcinaciju i vrlo brzo obustavile kampanju, zbog velikog broja uginuća kod vakcinisanih životinja. Na pouzdanu i efikasnu vakcinu ćemo očito čekati”, dodaje naša sagovornica.
Upozorava da prijavljivanje svakog sumnjivog slučaja bolesne životinje mora da bude što hitnije, jer je u takvim situacijama šansa da se bolest zaustavi u primarnom žarištu velika, a korist za sve nemerljiva. Iako je to zakonska obaveza, budući da se radi o zaraznoj bolesti, čini se da ima i onih koji to ne rade.
“Pitanje je da li te osobe razumeju posledice svojih postupaka, da li prepoznaju šta je sumnjiva životinja, da li su svesni štete koju mogu da naprave. Razlozi za neprijavljivanje su pretpostavljam mnogobrojni: strah, nepoverenje i, pre svega, neznanje, namera da se nešto prikrije jer ‘bolje je tako’, zato što je neko koga vlasnik poznaje ili je čuo za takvu situaciju imao negativno iskustvo”, kaže Radojičić.
„Evidentno je da bolest napreduje lagano, ali sigurno. Virus, uzročnik afričke kuge svinja je izuzetno otporan, što dodatno otežava situaciju”, ističe naša sagovornica.
U resornom ministarstvu kažu da se u čitavoj zemlji sprovodi nadzor nad domaćim i divljim svinjama, dok su u zaraženim i ugroženim područjima na snazi posebne mere.
“Glavne mere koje se primenjuju odnose se na popis, obeležavanje, zdravstveni nadzor svih svinja na gazdinstvima, epizootiološka i dijagnostička ispitivanja domaćih i divljih svinja, kao i mere kontrole, zabrane i ograničenja kretanja i prometa živih svinja, svinjskog mesa, sporednih proizvoda poreklom od svinja sa područja pod restrikcijom”, navode u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Bolest se prvi put u Srbiji pojavila 2019. godine. Primarna žarišta kod domaćih svinja tada su uspešno sanirana i odjavljena Svetskoj organizaciji za zaštitu zdravlja životinja i Evropskoj komisiji.
“Nažalost, kontinuirano pogoršanje situacije rezultiralo je ponovnom pojavom i širenjem bolesti u Srbiji u populaciji divljih svinja početkom 2020. Prvobitno na području Pirotskog i Borskog okruga, a zatim i u drugim delovima istočne i jugoistočne Srbije gde je bolest prisutna i danas”, navode u resornom ministarstvu.
Sa divljih svinja, dodaju, bolest se prenela i na domaće životinje, ali je pojava ograničena u populaciji svinja na malim seoskim gazdinstvima, osim jedne komercijalne farme u Zaječarskom okrugu 2021. godine.
Podsećaju da farmeri koji prijave pojavu bolesti imaju pravo na nadoknadu štete iz budžeta.
“Pravo na isplatu ima svaki držalac životinja kod čijih životinja je potvrđena bolest. Sredstva na ime naknade štete se isplaćuju redovno, u zavisnosti od broja životinja”, kažu u ministarstvu.
Afrička kuga svinja muke zadaje i farmerima u Evropskoj uniji koja je, sa pet miliona tona godišnje, najveći izvoznik svinja i proizvoda od svinjskog mesa u svetu. Uzgoj svinja čini čak 8,5 posto učešća u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji Unije, a ova bolest preti da to ugrozi.
Da bi se podigla svest o njoj i sprečilo dalje širenje, a sa ciljem potpunog iskorenjavanja Evropska agencija za bezbednost hrane četvrtu godinu zaredom sprovodi kampanju „Stop afričkoj kugi svinja“ u 18 zemlja uključujući i našu.
„Tokom poslednje decenije afrička kuga svinja imala je dramatičan uticaj na sektor proizvodnje svinja u Evropi i nastavlja da ugrožava lokalnu i regionalnu ekonomiju. Iako najnoviji podaci pokazuju da napori da se zaustavi širenje virusa imaju efekta, generalno stanje širom Evrope nije pozitivno i moramo biti na oprezu. Farmeri, lovci i veterinari imaju posebno važnu ulogu u prijavljivanju sumnjivih slučajeva“, ističe Bernhard Url, izvršni direktor Evropske agencije za bezbednost hrane.
Afrička kuga svinja trenutno je prisutna u Bugarskoj, Grčkoj, Češkoj, Estoniji, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Moldaviji, Ukrajini, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
