„Od početka rata, moj glavni fokus je bio da ovaj rat prikažem kroz fotografiju“, kaže Vladislav Krasnoščok, lekar i umetnik iz ukrajinskog grada Harkova.
Od početka rata u Ukrajini 24. februara, drugi po veličini grad u zemlji, Harkov, bio je pod opsadom skoro tri meseca. Centar severoistočnog grada udaljen je samo 30 milja od ruske granice. Ruske trupe su brzo napredovale na Harkov i nedeljama ga tukle minobacačima, teškom artiljerijom i krstarećim projektilima. Stotine hiljada ljudi je pobeglo, dok su se drugi sklonili u podrume i gradske podzemne metro stanice.
Krasnoščok je ostao na mestu čak i dok su drugi tražili sigurnost dalje na zapadu ili napuštali zemlju. Ali nije želeo da koristi podzemna skloništa za bombe.
„Nikad nisam koristio podrume ili nešto slično“, kaže on, „jer je dole vlažno. Hladno je i mračno. Ne treba mi to.“
Krasnoščok, koji ima 41 godinu, sebe opisuje kao slikara „geopolitičkog nadrealista“. Kada je rat počeo, želeo je da dokumentuje način na koji je invazija dramatično promenila zemlju.
„Radim samo sa fizičkim fotografijama“, kaže on o svom izboru da koristi kameru Olimpus Pen S od 35 mm iz 1980-ih sa crno-belim filmom umesto modernog digitalnog fotoaparata. On sam razvija film i štampa svoje slike u svom domu u jednom od stambenih naselja u Harkovu. „Stvarno verujem da se moj rad mnogo razlikuje od digitalnih slika jer je zapravo pred vama“, kaže on. „Ovo je, kao, stvarna umetnost, i ovo je zaista važno za istoriju.“
Tokom ranog dela rata, Krasnoščok je počeo da luta praznim ulicama Harkova sa svojim fotoaparatom. Još je bila zima. Sneg je bio u oštroj suprotnosti sa pocrnelim, bombardovanim stambenim zgradama.
„U prečniku od samo 1 1/2 kilometra od moje kuće, ovde je mnogo razaranja“, kaže on. „Ovde su mnogo granatirali.
Kaže da su mu oštri, uništeni pejzaži bili vizuelno upečatljivi. „Podsećaju me na neke postapokaliptičke slike gradova poput Černobila ili Detroita“, kaže on.
„Zašto crno-belo? Jer, ovom metodom, ja u potpunosti kontrolišem ceo proces“, kaže on. „Od trenutka kada slikam, do upotrebe hemikalija, do stvarnog štampanja, do kadriranja — ovo je najčistiji način pravljenja fotografije.
Krasnoščok je zaista želeo da uradi nešto kreativno drugačije od mnogih fotografa koji dokumentuju rat. „Sada svi snimaju digitalno“, kaže on. „Ima ih toliko, i prilično sam siguran da ćemo, ako pogledamo sve njihove radove, videti sličan obrazac kako to rade. Sa ovom fizičkom metodom, zaista verujem da će se da mi omogući da pronađem svoje gledište“.
„U svojoj umetnosti pokušavam da proučavam kompoziciju i strukturu slike i njen uticaj na posmatrača“, kaže Krasnoščok.
„Ovde se uglavnom zadržavam da ne propustim ništa zanimljivo.
Poslao je neke od svojih negativa i neke svoje slike kući prijatelja u centralnoj Ukrajini na čuvanje. Mnoge svoje fotografije objavljuje na Instagramu.
Ali on je odrastao u Harkovu. Njegovu kuću mu je preneo otac. Ne samo da Krasnoščok ne želi da ode, on želi da u ovom trenutku bude ovde u svom rodnom gradu.
„Rat, to je jedinstvena stvar“, kaže Krasnoščok. „Ponekad u životu imate ga jednom. Ponekad ga uopšte nemate.“
Kao umetnik, on želi da to upije. Kaže da se ne brine da će poginuti ili da mu bomba baci na kuću jer je to van njegove kontrole.
„Ovde čuvam 90% svoje umetnosti, sve svoje stvari, jer verujem da ako ovde pogodi projektil ili se nešto dogodi, ja sam mentalno spreman da se oprostim od svega ovoga“, kaže on, pokazujući svoj život. soba, koja je pokrivena njegovim slikama. „Ovo je drvena kuća – ako nešto dođe ovde, biće potpuno uništenje.“
Krasnoščok kaže da svoju umetnost stvara prvo za sebe, a zatim se nada da će kroz njegovu umetnost gledalac na kraju videti svet drugačije.
