„Devojka sa bisernom minđušom“ Johanesa Vermera jedna je od najpopularnijih slika na svetu – a sada naučnici veruju da znaju zašto, mereći kako mozak reaguje kada se delo gleda.
Muzej Mauritshuis u Hagu, u kojem se nalazi remek-delo iz 17. veka, naručio je neuronaučnike da mere izlaz mozga kada gledaju portret i druga dobro poznata dela.
Otkrili su da je gledalac zarobljen specijalnim neurološkim fenomenom koji su nazvali „Održiva petlja pažnje“, za koju veruju da je jedinstvena za „Devojku sa bisernom minđušom“.
Gledaočevo oko se automatski privuče prvo u devojčino sopstveno oko, zatim dole do njenih usta, zatim preko do bisera, pa nazad do oka – i tako se nastavlja.
Ovo čini da sliku gledate duže od drugih, objasnio je Martin de Munik, iz istraživačke kompanije Neurensics koja je sprovela studiju.
„Morate da obratite pažnju da li želite ili ne. Morate da je volite hteli to ili ne“, rekao je on.
Mereći moždane talase, naučnici su takođe otkrili da je prekuneus, deo mozga koji upravlja svešću i ličnim identitetom, bio najviše stimulisan.
„Bilo je predvidljivo da je Devojka bila posebna. Ali ‘zašto’ je bilo i iznenađenje za nas“, rekao je De Munik.
Rekao je da je to prva poznata studija koja koristi mašine za skeniranje mozga EEG i MRI za merenje neurološkog odgovora na umetnička dela.
„Što duže nekoga gledate, neko postaje lepši ili privlačniji“, primetio je on, što takođe objašnjava popularnost predmeta holandskog majstora.
„Zašto ti je poznata ova slika, a ne ostale slike? Zbog ove posebne stvari koju ona ima.“
Naučnici su takođe uporedili neurološki odgovor kada se gleda na originalnu sliku u muzeju sa suočavanjem sa reprodukcijom.
Otkrili su da je emocionalna reakcija koju doživljava gledalac deset puta jača za original nego za poster.
Da bi sproveli testove, naučnici su pričvrstili očni tragač i kapu za praćenje moždanih talasa na 10 subjekata kojima su pokazane prave slike, ali i reprodukcije.
To pokazuje koliko je važno gledati originalnu umetnost, rekla je direktorka Mauritshuisa Martin Gosselink.
„Tako je važno baviti se umetnošću, bilo da je to fotografija, ili ples, ili stari majstori iz 17. veka“, rekao je 55-godišnji reditelj za AFP u intervjuu.
„To je važno, i zaista pomaže u razvoju vašeg mozga… Mozak ne laže“, dodala je ona.
Vermer je često fokusirao fokus na jedno mesto u svojim radovima, sa okolnim detaljima više zamagljenim, objasnila je ona.
Međutim, „Devojka sa bisernom minđušom“ ima tri takve žarišne tačke – oko, usta i biser – i Goselink je rekao da je ovo delo razlikovalo od drugih Vermerovih slika.
„Ovde vidimo da vas neko zaista gleda, dok na svim ostalim Vermerovim slikama vidite nekoga kako piše ili radi neke ručne radove, ili osobu koja je zauzeta nečim“, rekla je ona.
„Ali to je velika razlika sa ovom devojkom. Ona te posmatra.“
De Munik (65) je rekao da bi bilo zanimljivo sprovesti slična istraživanja na drugim poznatim slikama, kao što je, na primer, Da Vinčijeva Mona Liza.
Režiser Mauritshuis Gosselink aludirao je na prijateljsko rivalstvo između dva velika dela.
„Ljudi ponekad (Devojka sa bisernom minđušom) zovu Mona Liza sa severa, ali mislim da se vremena menjaju, pa je možda Mona Liza devojka sa juga“, našalila se ona.