Bitef festival, 56. po redu, završen je večeras izvođenjima predstava Ljubav u režiji Aleksandera Zeldina i Krize u režiji Žige Divjaka. Nakon predstava, održano je svečano proglašenje dobitnika nagrada, nakon čega su gosti uživali u muzici i druženju. Gran pri „Mira Trailović“ dobile su predstave Solo Nine Rajić Kranjac i svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima Jana Martensa, prenosi N1.
Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica na proglašenju je predstavio međunarodni žiri festivala u sastavu Štefani Karp (dramaturškinja i pozorišna kustoskinja, Nemačka, predsednica žirija), Kristine Desel (pozorišna kritičarka, Nemačka), Selma Spahić (rediteljka, Bosna i Hercegovina), Vanja Ejdus (glumica, Srbija) i Dino Pešut (pisac i dramaturg, Hrvatska).
Predsednica žirija Šterani Karp je saopštila odluku žirija, po kojoj je Gran pri „Mira Trailović“ za najbolju predstavu u celini pripao dvema predstavama Solo Nine Rajić Kranjac i svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima Jana Martensa.
„Prvi Gran Pri dodeljuje se hrabrom, strastvenom i jedinstvenom istraživanju osnovnih pitanja pozorišta u sadašnjem trenutku, koje seže i u prošlost i u budućnost, i koje nam divljom energijom postavlja četvoro izvanrednih mislilaca, autora, izvođača. Oni nas pozivaju na uzbudljivo i rizično putovanje kroz samospoznaju, konflikte, uspomene, prizore, pesme i mitove, vodeći nas ka različitim pozorišnim prostorima i formama, i koje se završava svečanošću koja slavi zajedništvo i naše ljudsko nesavršenstvo“, navodi žiri čestitajući predstavi Solo i autorskom timu koji predvodi Nina Rajić Kranjac, zajedno sa Natašom Keser, Benjaminom Krnetićem, Markom Mandićem i ostalim članovima umetničkog tima.
„Drugi Gran Pri dodeljuje se umetnički, majstorski uobličenoj eksploziji slobode i buntovništva. Ova predstava kombinuje širok spektar pozorišnih i plesnih jezika, gradeći kompleksnu i višeslojnu dramaturgiju koja je istovremeno politička i poetična. Ona nas podstiče na trijumfalni protest u kom svaki pojedinac koristi svoj lični prostor uz saosećanje sa drugima“, stoji u odluci žirija da nagradu dodeli predstavi svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima, čestitajući Janu Martensu, Grip i Dens on ansamblu i celom umetničkom timu.
Specijalna nagrada „Jovan Ćirilov“ dodeljena je predstavi Ljubav Aleksandra Zeldina.
„Ova nagrada za izuzetan doprinos pozorišnoj umetnosti, dodeljuje se predstavi koja nas vodi ka nesagledivim dimenzijama minimalističkog naturalizma. Predstava balansira na tankoj liniji između realnosti i fikcije, između bivanja i glume. Pažljivo režirana, glumljena, dizajnirana i napisana, ova priča nas otvara ka empatiji za onu sferu ljudskog postojanja koja se često previđa ili ignoriše. Predstava donosi bolno iskustvo bez olakšanja“, navodi se u odluci žirija.
Politikin žiri, u kojem su reditelji Haris Pašović i Ana Tomović, urednica rubrike za kulturu Gordana Popović, pozorišna kritičarka Ana Tasić i novinarka Borka Golubović Trebješanin, odlučio je da se 44. po redu nagrada Politike za najbolju režiju dodeli Janu Martensu za predstavu svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima.
„Scenska igra koreografa Jana Martensa pršti od osećajnosti i estetizacije, opčinjavajuća je i maštovito razigrana. Karakteriše je grčevita borba između stega i oslobađanja, između sputanosti i eksplozije slobode. Reč je o koreografiji žestine koju vodi energična i silovita muzika savremenog poljskog kompozitora Henrika Mikolaja Goreckog. U predstavi su posebno snažne plesno-dramske scene, kada igrači u tišini, odlučno i repetativno, hodaju u krugu, uporno prateći smisao dirljivih poetskih reči, odraza batrganja u savremenom svetu“, stoji u obrazloženju žirija Politike.
Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, saopštio je potom da je Nagradu publike odnela predstava Svet bez žena autorki Maje Pelević i Olge Dimitrijević.
Svečana ceremonija dodele nagrada i velika žurka održane su u pivnici Docker Brewery & Beer Garden.
Ovogodišnji 56. Bitef održan je pod sloganom Mi – junaci rada svog. U toku festivala, imali smo priliku da pogledamo devet predstava iz Nemačke, Belgije, Francuske, Meksika, Srbije, Slovenije i Velike Britanije. Centralna tema festivala je bila vezana za pitanje rada, tržišta rada posle pandemije, prava radnika, kao i uslove rada u okviru samih izvođačkih umetnosti. Ovogodišnje izdanje festivala obeležio je ogroman broj stranih gostiju, njih oko petsto, što je učinilo da i u vremenima globalne ekonomske krize, desnog ekstremizma, pandemije i rata u Ukrajini, Beograd bude, bar na deset dana, svetska pozorišna metropola.
