Posetioci muzeja moderne umetnosti duže su se zadržavali ispred umetničkih dela i pokazivali više znakova uzbuđenja kada su dobili detaljan opis svakog dela, navodi se u studiji objavljenoj 3. maja 2023. u časopisu otvorenog pristupa PLOS ONE od strane Serena Kasteloti sa Univerziteta u Firenci, Italija, i kolege.
Poboljšanje kulturnog i estetskog iskustva nestručnih posetilaca je kritičan zadatak za umetničke muzeje. U ovoj studiji, autori su ispitali kako opisi umetnosti koje pruža muzej mogu uticati na doživljaj umetnosti posetilaca.
Trideset studenata univerziteta je jednom posetilo muzej moderne umetnosti i dobili su osnovne opise svakog umetničkog dela (tj. autora, naslova, godine i tehnike). Otprilike mesec dana kasnije, deset učesnika se vratilo i tačno ponovilo prvu posetu, dok se dvadesetak učesnika vratilo i dobili su detaljniji opis svakog umetničkog dela, uključujući njegovu pozadinu i značenje.
Dvadeset eksperimentalnih učesnika provelo je znatno više vremena gledajući svako umetničko delo tokom svoje druge posete muzeju (sa novim, detaljnim opisima) u poređenju sa njihovom početnom posetom. Nasuprot tome, deset kontrolnih učesnika provelo je znatno manje vremena u muzeju prilikom druge posete (kada su dobili iste osnovne opise kao i ranije).
Učesnici eksperimenta su takođe pokazali fizičke znake uzbuđenja – proširene zenice i povećanu elektrodermalnu aktivnost kože. Učesnici eksperimenta su sebe opisali kao da su tokom druge posete doživljavali više pozitivnih i manje negativnih emocija, a umetnička dela kao razumljivija i manje složena. Međutim, nisu imali tendenciju da menjaju početne procene svog estetskog uvažavanja za svako umetničko delo, čak ni nakon što su dobili detaljniji opis.
Autori primećuju da bi ovi efekti mogli biti specifični za modernu umetnost, koja je obično manje poznata i možda manje pristupačna za prosečnu osobu od klasične umetnosti. Nalazi sugerišu da bi posetioci muzeja mogli imati koristi od modernih umetničkih etiketa sa više detalja ili objašnjenja o umetničkom delu, tehnici i/ili umetniku.
Autori dodaju: „Čitanje detaljnih informacija o umetničkim delima dovodi do psihofizioloških promena i promena u ponašanju, sugerišući veće razumevanje i dopadanje i više zadovoljavajuće estetsko iskustvo.“
