Predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom ističe petogodišnji mandat, ali izbori nisu održani. Da li su mogući izbori pod ratnim stanjem i kakva je uloga Ustavnog suda?
Dvadesetog maja ističe formalni mandat ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Trebalo je da se krajem marta održe predsednički izbori, ali ih je parlament odložio zbog ratnog stanja u zemlji. U ukrajinskom društvu se raspravlja o tome ko će da vodi zemlju nakon što istekne Zelenskom istekne petogodišnji mandat na mestu predsednika.
Početkom godine, samo su se retki političari i komentatori usuđivali da postave to pitanje. Krajem februara, kada je Zelenski davao ocenu dvogodišnjeg rata s Rusijom, pokušaje osporavanja njegovog legitimiteta nazvao je „neprijateljskim narativom“. „To nije mišljenje zapadnih partnera ili bilo koga u Ukrajini, to je deo programa Ruske Federacije“, naglasio je on pred novinarima. Ali, rasprava time nije okončana.
Većina ukrajinskih pravnika tvrdi da je potpuno jasno da Zelenski zadržava svoju moć sve dok se ne izabere novi predsednik. „To je potpuno jasno navedeno u Ustavu Ukrajine: nakon isteka petogodišnjeg mandata, od trenutka inauguracije, ovlašćenja predsednika se ne završavaju automatski. One se završavaju tek sa inauguracijom novoizabranog predsednika, dakle tek nakon izbora“, objašnjava za DW Andrij Mahera, stručnjak za ustavno pravo iz ukrajinskog Centra za politiku i pravnu reformu (CPLR).
Trenutno su u Ukrajini i predsednički i parlamentarni izbori zabranjeni – ali iz različitih razloga. Ustav zabranjuje parlamentarne izbore, dok ratno stanje zabranjuje sve izbore.
Izbori pod ratnim zakonom nisu zabranjeni samo radi zaštite birača od opasnosti. „Takođe su ograničena i određena ustavna prava i slobode, kao što su pravo na slobodno izražavanje mišljenja, mirno okupljanje i sloboda kretanja. Stoga je nemoguće obezbediti princip opšteg biračkog prava i slobodnih izbora“, objašnjava Mahera.
Slično su se u martu izjasnili i Institut za zakonodavstvo, naučnu i pravnu ekspertizu Nacionalne akademije nauka Ukrajine, kao i Centralna izborna komisija te zemlje.
U debati, međutim, ne učestvuju samo pravnici, već i veterani ukrajinske politike, kao što je na primer Hrihorij Omelčenko, koji je sredinom 1990-ih bio član parlamentarne komisije za izradu ustava. On ističe da nije propust što nema direktnog propisa o produženju mandata predsednika. Naprotiv, kaže, to je svesna zaštita.
U otvorenom pismu Zelenskom objavljenom u martu u novinama „Ukrajina Moloda“, on ipak poziva predsednika da „ne uzurpira državnu vlast“, odnosno da je ne prigrabi – i da u maju 2024. dobrovoljno podnese ostavku.
Međutim, legitimitet Volodimira Zelenskog, prema mišljenju posmatrača, ne samo da se oslanja na zakone, već i na podršku ukrajinskih građana. Iako je došlo do određenog pada, podrška i dalje ostaje prilično visoka. Prema istraživanju ukrajinskog istraživačkog centra „Rasumkov“ sprovedenom u januaru, 69 odsto Ukrajinaca ima poverenja u državnog lidera, dok manje od četvrtine nema.
Još jedno istraživanje, koje je početkom februara predstavio Kijevski međunarodni institut za sociologiju (KIIS), pokazuje da 69 odsto ispitanika smatra da bi Zelenski trebalo da ostane predsednik do kraja ratnog stanja. Samo 15 odsto je za održavanje izbora pod trenutnim uslovima, dok još deset procenata podržava ideju da predsednik prenese ovlašćenja na predsednika parlamenta Ruslana Stefančuka.
Anton Hruščevski, direktor KIIS, ocenjuje, međutim, da poslednja dva scenarija predstavljaju još veću opasnost za legitimitet vlasti i destabilizaciju situacije u Ukrajini. „Milioni ljudi su u inostranstvu, milioni su pod okupacijom, stotine hiljada služe u vojsci. Ako građani ne mogu da se uključe kao birači ili kandidati na izborima, to će podrivati legitimitet izbornih rezultata“, ukazuje Hruščevski.
Većina pravnika koje je DW intervjuisao smatra da bi raspravu o ovlašćenjima predsednika i mogućim izborima trebalo da okonča Ustavni sud. „Samo Ustavni sud sme da tumači ustav i proverava da li su drugi zakoni u skladu s njim“, ističe Andrij Mahera.
Ali, sudije Ustavnog suda ne mogu samoinicijativno da proveravaju tako važna pitanja. Takođe, ne može svako ni da pokrene tu proceduru pred Ustavnim sudom – to mogu predsednik, vlada, Vrhovni sud, grupa od 45 poslanika ili poverenik parlamenta za ljudska prava. Međutim, do sada to niko od njih nije učinio.
Krajem februara, list „Dzerkalo Tišnja“ izveštavao je, pozivajući se na svoje izvore, da kancelarija Volodimira Zelenskog radi na zahtevu Ustavnom sudu, ali se ne usuđuje da ga samostalno podnese. Navodno bi to trebalo da urade 45 poslanika stranke predsednika „Sluga naroda“.
Međutim, iz poslaničke grupe te stranke se navodi da niko ne dovodi u pitanje legitimitet predsednika. Čak i opozicija pokazuje iznenađujući konsenzus. Predstavnici različitih političkih snaga kažu da nemaju nameru da se obraćaju Ustavnom sudu i podsećaju na sporazum poslaničkih grupa da se do kraja ratnog stanja izbori ne održavaju.
