Kijev je usvojio zakon kojim se pojednostavljuje proces zabrane političkih partija za koje se tvrdi da su „antiukrajinske“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je u subotu zakon kojim se uspostavlja mehanizam za stavljanje van zakona političkih partija koje se protive njegovoj politici prema zapadnoj integraciji. Zakon je namenjen političkim partijama za koje se smatra da se bave „antiukrajinskim“ aktivnostima.
Spisak krivičnih dela koji se mogu koristiti kao izgovor za zabranu frakcije sugeriše da osporavanje zvaničnog stava ukrajinskih vlasti o tekućem sukobu sa Moskvom može dovesti do zabrane.
Konkretno, zabranjuje poricanje „agresije na Ukrajinu“, nazivajući je unutrašnjim sukobom, građanskim ratom i tako dalje. Zabranjene su i bilo kakve pozitivne primedbe o onima za koje se smatra da su izvršili „agresiju“, uključujući i označavanje snaga otcepljenog Donjecka kao republika Lugansk kao „pobunjenika“.
Novi zakon takođe predviđa pojednostavljenu proceduru zabrane političke stranke. Sada je potrebna sudska presuda, sa svim povezanim predmetima – uključujući i nerešene – prebačeni na sud u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu sve dok je u zemlji vanredno stanje. Odluka u takvim slučajevima je konačna i na nju se ne može uložiti žalba.
U martu, Savet za nacionalnu bezbednost Ukrajine suspendovao je više političkih partija za koje je smatrao da su „proruske“. Na listi su bile različite manje, pre svega levičarske stranke, kao i druga najveća grupa u Ukrajini „Opoziciona platforma – Za život“, koju predvodi Viktor Medvedčuk, biznismen sa navodnim vezama sa Rusijom. Pošto je prethodno bio u kućnom pritvoru, političar je u aprilu prošle godine završio u pritvoru bezbednosnih službi zemlje.
Prema anketama, njegovo prvo zatvaranje je usledilo nakon što je njegova frakcija izbacila Zelenskog Slugu naroda u smislu popularnosti.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.