Jedna od globalnih posledica ruskog rata protiv njenog suseda bila je nestašica hrane i kriza troškova života u mnogim zemljama, a sporazum koji su posredovale Ujedinjene nacije i Turska 22. jula obezbedio je siguran prolaz za brodove koji prevoze žito i drugo đubrivo za izvoz. .
Rusija se povukla iz sporazuma tokom vikenda, rekavši da ne može da garantuje bezbednost za civilne brodove zbog napada na njenu crnomorsku flotu.
U video obraćanju u utorak kasno uveče, Zelenski je rekao da se brodovi i dalje kreću iz ukrajinskih luka sa teretom zahvaljujući radu Turske i Ujedinjenih nacija.
Ali za koridor žitarica potrebna je pouzdana i dugoročna odbrana“, rekao je Zelenski.
„Rusija mora jasno biti svjesna da će dobiti oštar odgovor od svijeta na bilo kakve korake da poremeti naš izvoz hrane“, rekao je Zelenski. „Ovde su očigledno u pitanju životi desetina miliona ljudi.
Sporazum o žitaricama imao je za cilj da pomogne u sprečavanju gladi u siromašnijim zemljama ubrizgavanjem više pšenice, suncokretovog ulja i đubriva na svetska tržišta i da ublaži dramatičan rast cena. Cilj je bio predratni nivo od 5 miliona metričkih tona koji se izvoze iz Ukrajine svakog meseca.
Koordinator Ujedinjenih nacija za izvoz žitarica i đubriva prema sporazumu rekao je u utorak na Tviteru da očekuje da će natovareni brodovi napustiti ukrajinske luke u četvrtak. Ukrajinski ministar za infrastrukturu Oleksandr Kubrakov rekao je na Tviteru da se očekuje da će osam plovila proći koridorom u četvrtak.
Pošto je razgovarao sa svojim ruskim kolegom dva puta u isto toliko dana, turski ministar odbrane Hulusi Akar se nadao da će se sporazum nastaviti, dodajući da očekuje odgovor Rusije „danas i sutra“.
Rusija je ispalila rakete na ukrajinske gradove, uključujući i prestonicu Kijev, u, kako je predsednik Vladimir Putin nazvao odmazdom za napad na rusku Crnomorsku flotu tokom vikenda. Ukrajina je saopštila da je oborila većinu tih projektila, ali su neke pogodile elektrane, prekinuvši snabdevanje strujom i vodom.
U devet regiona došlo je do nestanka struje.
„Učinićemo sve što možemo da obezbedimo struju i toplotu za predstojeću zimu“, rekao je Zelenski. Ali moramo razumeti da će Rusija učiniti sve što može da uništi normalan život.
Vlasti u Kijevu su pripremale više od 1.000 grejnih mesta širom grada u slučaju da mu sistem daljinskog grejanja bude onemogućen, rekao je gradonačelnik Vitalij Kličko.
Sjedinjene Američke Države osudile su napade, rekavši da je u ponedeljak i utorak ispaljeno oko 100 projektila usmerenih na snabdevanje vodom i energijom.
„S obzirom na pad temperature, ovi ruski napadi koji imaju za cilj da pogoršaju ljudsku patnju su posebno gnusni“, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs novinarima na dnevnom brifingu. Rusija negira da je ciljala civile.
Rusija je u utorak rekla civilima da napuste oblast duž istočne obale reke Dnjepar u ukrajinskoj provinciji Herson, što je značajno proširenje naredbe o evakuaciji za koju Kijev kaže da predstavlja prisilnu depopulaciju okupirane teritorije.
Rusija je ranije naredila civilima da iz džepa koji kontroliše na zapadnoj obali reke, gde ukrajinske snage napreduju nedeljama sa ciljem da zauzmu grad Herson, prvi grad kojim su ruske snage preuzele kontrolu nakon invazije na Ukrajinu. 24. februar.
Ruski zvaničnici rekli su u utorak da proširuju tu naredbu i na tampon zonu od 15 km (9 milja) duž istočne obale. Ukrajina kaže da evakuacije uključuju prisilne deportacije sa okupirane teritorije, što je ratni zločin.
Ušće Dnjepra postalo je jedna od najvažnijih linija fronta u ratu.
Sedam gradova na istočnoj obali biće evakuisano, uključujući glavna naseljena naselja duž tog dela reke, rekao je u video poruci Vladimir Saldo, šef okupirane Hersonske pokrajine koju je postavila Rusija.
Ruske vlasti u oblasti Herson takođe su saopštile da obavezna evakuacija okruga Kahovka, u blizini hidroelektrane Nova Kahovka, treba da počne 6. novembra.
Moskva je optužila Kijev da planira da upotrebi takozvanu „prljavu bombu“ za širenje radijacije ili da diže u vazduh branu da bi poplavila gradove i sela u Hersonskoj guberniji. Kijev kaže da su optužbe da bi koristio takvu taktiku na sopstvenoj teritoriji apsurdne, ali da Rusija možda sama planira takve akcije da bi okrivila Ukrajinu.
U gradu Bahmutu, meti ruskih oružanih snaga u njihovom sporom napredovanju kroz istočni region Donjecka, neki stanovnici odbijali su da odu jer su se borbe pojačavale.
„Ostali su samo najjači“, rekla je Ljubov Kovalenko, 65-godišnja penzionerka. „Recimo to ovako, jadnici. Svi nose ono što nam je ostalo.“
Rodion Mirošnik, „ambasador“ susednog regiona Luganska, koji je okupiran od Rusije, rekao je da su ruske trupe i njihovi saveznici odbili ukrajinske napade na gradove Kreminu i Bilohorivku.
Moskva svoje akcije u Ukrajini opisuje kao „specijalne vojne operacije demilitarizacije i „denacifikacije” svog suseda. Ukrajina i zapadne zemlje su to odbacile kao neosnovan izgovor za invaziju.
