U televizijskom obraćanju, Zelenski je rekao da su ruske snage postavile eksploziv unutar ogromne brane Nova Kahovka, koja zadržava ogroman rezervoar koji dominira većim delom južne Ukrajine, i da planiraju da ga raznesu kako bi pokrili njihovo povlačenje.
„Sada svi u svetu moraju da deluju snažno i brzo kako bi sprečili novi ruski teroristički napad. Uništavanje brane značilo bi katastrofu velikih razmera“, rekao je on.
Rusija je ranije ove nedelje optužila Kijev da planira da raketira branu. Sergej Surovikin, komandant ruskih snaga u Ukrajini, rekao je da su ukrajinske snage već koristile rakete HIMARS koje su isporučile SAD protiv nje, što je, kako su ukrajinski zvaničnici nazvali, znak da Moskva planira da je digne u vazduh i okrivi Kijev.
Nijedna strana nije pružila dokaze koji bi potvrdili svoje navode.
Ogroman Dnjepar deli Ukrajinu i na mestima je širok nekoliko kilometara. Pucanje brane moglo bi da dovede do poplave zida od vode ispod nje, uključujući i veći deo grada Hersona, za koji se ukrajinske snage nadaju da će ponovo zauzeti u velikom napredovanju.
Oštećenje na brani bi takođe uništilo sistem kanala koji navodnjava južnu Ukrajinu, uključujući Krim, koji je Moskva zauzela 2014.
Zelenski je pozvao svetske lidere da jasno stave da će dizanje brane u vazduh biti tretirano „potpuno isto kao i upotreba oružja za masovno uništenje“, sa sličnim posledicama kao i pretnje ako Rusija upotrebi nuklearno ili hemijsko oružje.
Jedna od najvažnijih bitaka u osmomesečnom ratu dolazi do vrhunca u blizini brane dok ukrajinske snage napreduju duž zapadne obale reke, sa ciljem da ponovo zauzmu grad Herson i opkole hiljade ruskih vojnika.
Ukrajina je uvela informativni zamračenje sa fronta u Hersonu, ali je ruski komandant Surovikin rekao ove nedelje da je situacija u Hersonu „već teška“ i da Rusija „ne isključuje teške odluke“ tamo.
Kremlj je u petak zaobišao pitanje da li je predsednik Vladimir Putin dao naređenje da se ruske snage povuku iz Hersona, uputivši to pitanje ministarstvu odbrane.
Generalštab ukrajinskih oružanih snaga saopštio je da je do 2.000 novomobilisanih Rusa stiglo u region „kako bi popunili gubitke i ojačali jedinice na liniji kontakta“.
Ruski okupacioni zvaničnici započeli su, kako kažu, evakuaciju desetina hiljada civila preko reke iz gradova na zapadnoj obali. Oni su optužili Kijev da je granatirao trajekt, ubivši najmanje četiri civila. Ukrajina je priznala napad, ali je rekla da je došlo nakon civilnog policijskog časa.
Na strani koju drže Ukrajinci, grad Baštanka, koji se nalazi oko 40 km (25 milja) od Hersonskog fronta, bio je živ od ukrajinskih vojnika, mnogi su kupovali zimsku opremu na otvorenim tezgama i u prodavnici koja je prodavala vojnu odeću i opremu. Grad je nosio ožiljke ruskog granatiranja koje je ostavilo neke zgrade u centru uništene ili oštećene.
Kako se ruske snage suočavaju sa neuspesima na bojnom polju od septembra, Putin je eskalirao rat. Prošlog meseca je naredio pozivanje stotina hiljada rezervista, najavio aneksiju teritorije koju je okupirala Rusija i više puta pretio da će upotrebiti nuklearno oružje za zaštitu Rusije.
Ovog meseca je započeo kampanju napada koristeći krstareće rakete i iranske bespilotne letelice da bi prekinuo snabdevanje Ukrajine električnom energijom uoči zime. Kijev i Zapad kažu da je to namjerno gađanje civilne infrastrukture i ratni zločin.
Ukrajinci su od četvrtka iskusili pozive širom zemlje da smanje potrošnju električne energije i neke nestanke struje, za koje vlasti kažu da su neophodni da bi se popravile elektrane oštećene u napadima.
Sjedinjene Države saopštile su u četvrtak da su iranske trupe bile na Krimu i da su pomogle da lete dronovi u napadu na Ukrajinu.
„Možemo da potvrdimo da rusko vojno osoblje sa sedištem na Krimu pilotira iranske bespilotne letelice i koristi ih za izvođenje kinetičkih udara širom Ukrajine, uključujući i napade na Kijev poslednjih dana“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs na brifingu.
Iran je negirao da je isporučio bespilotne letelice, kao i Moskva, iako su mnogi oboreni i vraćeni, čime je jasno njihovo poreklo.
„Iran i Rusija, oni mogu da lažu svet, ali sigurno ne mogu da sakriju činjenice, a činjenica je sledeća: Teheran je sada direktno angažovan na terenu“, rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je na Tviteru da je održao detaljne razgovore sa izraelskim premijerom Jairom Lapidom o zahtevu za vazdušne i protivraketne odbrambene sisteme i tehnologiju. Lapidova kancelarija saopštila je da je izraelski lider izrazio „duboku zabrinutost“ zbog vojne veze između Irana i Rusije.