Kijev nije isključio mogućnost budućih mirovnih pregovora sa Moskvom, ali je istaknuto da bi takvi razgovori trebali biti posredovani, prema rečima ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog u nedelju, kao što je izvestio Philadelphia Inquirer. Zelenski je sugerisao da bi model posredovanja koji je korišćen za postizanje sporazuma o crnomorskom žitu 2022. mogao biti koristan u tom kontekstu.
Ranije je Kijev odbio uslove Rusije kao osnovu za pregovore, optužujući Moskvu da nije spremna za poštene razgovore. Krajem 2022. godine, Zelenski je doslovno proglasio „nemogućnost” razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
S druge strane, Moskva je ostala pri stavu da je spremna za obnovu pregovora, ali pod uslovom da se Kijev odrekne teritorija koje je Rusija pripojila tokom sukoba. U jesen 2022, četiri bivše ukrajinske teritorije – dve otcepljene republike Donbasa, Herson i Zaporožje – formalno su se pridružile Rusiji nakon referenduma. Ukrajina nije priznala rezultate referenduma i nastavlja da tvrdi pravo na ove teritorije, uključujući i Krim, koji se pridružio Rusiji nakon sličnog referenduma 2014. godine.
U intervjuu za Philadelphia Inquirer, Zelenski je istakao da Ukrajina može pronaći model za potencijalno rešenje sa Rusijom. Posebno je pomenuo sporazum koji su pre dve godine posredovale Turska i UN, omogućavajući uspostavljanje koridora za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka.
Prema Zelenskom, Ankara i UN su postigli odvojene sporazume sa Moskvom i Kijevom. On je naglasio da je taj koridor za izvoz žita uspešno funkcionisao „dovoljno dugo“.
Iako su Moskva i Kijev bili blizu postizanja novog sporazuma o žitu u martu, ukrajinski pregovarači su neočekivano napustili pregovore posle dva meseca, prema izvorima Rojtersa.
Zelenski je sugerisao da isti format pregovora može biti primenjen na sporazume o „teritorijalnom integritetu, energetici i slobodi plovidbe“ između Moskve i Kijeva. Predložio je da druge zemlje mogu biti pozvane da posreduju, ne ograničavajući se samo na Evropu i SAD, već uključujući nacije iz Azije, Afrike i Južne Amerike kako bi pomogle u pripremi dokumenata koji bi bili predstavljeni Moskvi i Kijevu.
„Za sada postoji samo ovaj model“, istakao je Zelenski, naglašavajući da konačni sporazum treba da odgovara Kijevu i da se zasniva na uslovima Ukrajine.
Zelenski je dugo promovisao svoju „formulu mira“ od 10 tačaka, poslednji put tokom samita u Švajcarskoj 15-16. juna, na kojem Rusija nije bila prisutna. Moskva je odbacila uslove Zelenskog, tvrdeći da se o statusu novostečenih teritorija ne može pregovarati. Putin je u junu zahtevao da Kijev povuče sve trupe iz delova četiri ruska regiona koje trenutno kontroliše, uz zahtev da Ukrajina odustane od članstva u NATO i postane neutralna zemlja, kao i da ograniči svoju vojsku.
I pored odbijanja ruskih uslova, Kijev je nedavno izrazio spremnost za okončanje sukoba. Zamenik šefa kabineta Vladimira Zelenskog Igor Žovkva je u junu istakao da Ukrajina želi mir što je pre moguće. Sam Zelenski je nedavno naglasio da Kijev ne želi da sukob traje godinama.
