Mirovni sporazum sa Rusijom mogao bi da se sastoji od dva odvojena dokumenta koja bi pokrivala dva ključna pitanja – bezbednosne garancije Kijeva i njegove buduće odnose sa Moskvom, rekao je u subotu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
U razgovoru za ukrajinske medije, Zelenski je objasnio da bi Moskva želela da ima jedan sveobuhvatan dokument koji bi se bavio svim pitanjima. Međutim, pošto bezbednosne garancije uključuju druge zemlje, dva dokumenta bi mogla da budu rešenje, smatra ukrajinski lider.
„Mirovni sporazum sa Rusijom može se sastojati od dva različita dokumenta. Jedan od njih treba da se odnosi na bezbednosne garancije za Ukrajinu, a drugi da se direktno bavi njenim odnosima sa Ruskom Federacijom“, rekao je Zelenski.
On je objasnio da bi dokument o bezbednosnim garancijama mogle da potpišu one zemlje „koje su spremne na te bezbednosne garancije“, dok bi drugi dokument mogao da obuhvati buduće odnose Ukrajine i Rusije.
Zelenski je tvrdio da su Velika Britanija, SAD, Italija i Turska pokazale spremnost da pruže bezbednosne garancije Ukrajini, ali ni od jednog nije bilo konačnog odgovora. Na prethodnoj listi potencijalnih žiranata bili su i Nemačka, Francuska, Poljska i Izrael.
„Moskva bi želela da ima jedan sporazum koji rešava sva pitanja. Međutim, ne vide se svi za istim stolom sa Rusijom. Za njih su bezbednosne garancije za Ukrajinu jedno, a sporazumi sa Rusijom drugo“, rekao je Zelenski.
Uprkos očiglednom napretku postignutom u pregovorima između Moskve i Kijeva u Istanbulu krajem marta, ranije ove nedelje ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da su se mirovni pregovori „vratili u ćorsokak“. On je objasnio da je Ukrajina odbila da ispuni jedan od ključnih zahteva Rusije: da prizna Krim kao ruski, a republike Donbasa kao nezavisne.
Putinove izjave usledile su nakon najave ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da je Kijev podneo nove pisane predloge koji odstupaju od onoga što je ponuđeno tokom ličnih razgovora. Novi predlog, prema Lavrovu, ne pominje da bezbednosne garancije koje Kijev želi da dobije ne pokrivaju Krim.
Dobijanje bezbednosnih garancija od svetskih sila Kijev je naveo kao ključni uslov za pristanak na neutralni status i odustajanje od ambicije da se pridruži NATO-u.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
Moskva je upozorila zapadne zemlje da ne „pumpaju” Ukrajinu oružjem, rekavši da te akcije pogoršavaju sukob.
