Jedini način da se ukrajinsko žito prebaci na međunarodna tržišta je da se zaustavi ruska agresija, rekao je ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Oleg Ustenko, prenosi Kabinet predsednika pozivajući se na komentar zvaničnika za Njuzvik (Newsweek).
Ukrajina još uvek ima dovoljno uskladištenog žita da zadovolji domaću i međunarodnu potražnju najmanje do kraja 2022. godine, možda do 2023. godine, rekao je za Njuzvik Oleg Ustenko — ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
„Moje gledište je da je jedini način da se ovo žito pomeri za snabdevanje međunarodnih tržišta zaustavljanjem rata, ili barem zaustavljanjem svih vojnih akcija u Crnom moru“, objasnio je on. Rusija, rekao je on, neće oklevati da napadne bilo koji brod u Crnom moru do tada. „Oni će poslati svoje projektile na svaki brod koji se kreće u regionu.
„Ako bi borbe prestale, mogli bismo to da uradimo skoro odmah jer imamo pristup glavnim lukama odakle smo to radili“, rekao je on. „Naši brodovi su spremni, međunarodni brodovi bi mogli doći vrlo lako i vrlo brzo.
Igrali su na ovu kartu od samog početka“, rekao je Ustenko o Rusima. „Oni su znali da je jedan od razloga zašto su zatvorili naše luke bio da proizvode ovaj problem širom sveta. Hteli su da oruže i hranu.“
Predsednik Volodimir Zelenski je ranije tokom onlajn sastanka u Ukrajinskom domu u Davosu rekao da bi svetska poslovna i politička elita trebalo da ulože napore da 22 miliona tona žitarica koje se nasukano u Ukrajini izbace iz zemlje, čime se spreči glad u nizu zemalja.
Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Ruska Federacija, koja blokira ukrajinsko žito u ukrajinskim lukama i nastavlja neprijateljstva na ukrajinskim poljima, ucenjuje međunarodnu zajednicu preteći glađu u čitavim regionima. Ona je podsetila da danas ruska artiljerija namerno granatira skladišta žita širom Ukrajine. Ruski ratni brodovi blokiraju ukrajinski transport žitarica i suncokreta u Crnom moru. Posledice ovih sramnih dela su očigledne za sve, napomenula je, pošto su globalne cene pšenice skočile u nebo, pogađajući najugroženije nacije.