Premijer Indije Narendra Modi će posetiti Ukrajinu u avgustu, što će biti prva poseta indijskog premijera toj zemlji otkako je postala nezavisna 1991. godine. Ova poseta dolazi skoro šest nedelja nakon njegove posete Moskvi, što će verovatno biti viđeno kao pokušaj balansiranja između glavnih globalnih aktera.
Očekuje se da će Modijeva poseta Ukrajini izazvati analize i komentare u vezi sa „strateškom autonomijom“ Indije, s obzirom na pritisak koji su SAD izvršile na Nju Delhi zbog njegove poslednje posete Rusiji. Kada je Modi posetio Moskvu 8. jula, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izrazio veliko razočaranje, nazivajući posetu „razarajućim udarcem miru“. Nju Delhi je u to vreme zatražio pojašnjenje od Zelenskog, dok je Kremlj tvrdio da ukrajinski lider „nedostaje legitimitet“.
Moskva će pažljivo pratiti Modijevu posetu Kijevu, dok će SAD nastaviti da pritisnu Nju Delhi da poboljša odnose sa Ukrajinom kako bi se smanjio uticaj Rusije. Američka administracija je izrazila zabrinutost zbog Modijeve posete Moskvi, posebno u kontekstu sve većih američkih napora da se Indija angažuje na zapadu.
Majkl Kugelman iz Instituta za Južnu Aziju ističe da SAD smetaju bliski odnosi Indije sa Rusijom zbog velikih vojnih nabavki koje Indija vrši od Moskve, dok se povećava ponuda američke odbrambene opreme. Takođe, SAD su zabrinute zbog indijskog uvoza ruske nafte, što je u suprotnosti sa sankcijama koje su uvedene Rusiji nakon početka sukoba u Ukrajini.
Kugelman dodaje da američka administracija vidi Modijevu posetu Moskvi kao signal koji se protivi američkoj politici, dok se postavlja pitanje o moralnosti i doslednosti američkog pristupa. On naglašava da se primenjuju dvostruki standardi u vezi sa moralom i etikom u međunarodnim odnosima, što je evidentno u različitim pristupima SAD u različitim regijama, uključujući odnose sa Izraelom.
Piers Morgan je kritikovao Putina zbog dodeljivanja Ordena Svetog Andreja Modiju, dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je bio optužen za ratne zločine, dobio ovacije u američkom Kongresu. Ovi kontrasti u pristupima ilustruju selektivni moral u američkoj spoljnoj politici.
Kugelman zaključuje da, iako SAD promovišu spoljnopolitički moral, često se suočavaju sa optužbama za dvostruke standarde i licemerje kada se takva politika primenjuje selektivno.
