Protivtenkovske sisteme američke proizvodnje Javelin pohvalili su za njihovu efikasnost od strane zvaničnika Vašingtona, a zapadni mediji su ih pretvorili u simbol otpora Ukrajine u sukobu sa Rusijom. Ali komandant ukrajinskih marinaca, koji je na kraju zarobljen tokom borbi za Mariupolj, otkrio je za RT da hardver zaista ne ispunjava tvrdnje.
„Koplja (eng. Javelin) se nisu pokazala korisnim, posebno u urbanom ratu“, rekao je pukovnik Vladimir Baranjuk, komandant 36. brigade pomorske pešadije Ukrajine.
„Nismo mogli ni da ga lansiramo. Mislim da je to potpuno beskorisno u urbanoj sredini, jer uvek nešto stane na put“, objasnio je on.
Baranjukova jedinica je takođe bila naoružana lakim protivtenkovskim oružjem nove generacije (NLAVs), koje je isporučila Britanija, ali i ono je, prema rečima oficira, imalo svojih nedostataka.
„Što se tiče lansera projektila NLAV, koristili smo ih češće nego Javelins, ali to ima svoj problem sa pražnjenjem baterije u hladnim uslovima, što onemogućava lansiranje“, rekao je on.
Rakete „Džavelin“ koje se ispaljuju iz ramena opremljene su infracrvenim navođenjem i za njih se kaže da imaju putanju „najvišeg napada“ kako bi udarile u krov tenka, što je njegov najranjiviji deo. Baš kao i NLAV, oni su oružje „ispali i zaboravi“, što znači da se projektil vodi do cilja.
Vašington je Kijevu isporučio više od 5.000 Koplja. Republikanski senator Roj Blant iz Misurija rekao je prošle nedelje da on čini trećinu američkih zaliha tih sistema. London je, sa svoje strane, već naoružao ukrajinsku vojsku sa preko 4.000 NLAV i drugih protivtenkovskih projektila.
„Džavelin… se pokazao kao veoma, veoma efikasan u ovoj borbi“, rekao je američki sekretar odbrane Lojd Ostin u aprilu, misleći na sukob u Ukrajini.
Slika hrišćanske Djevice Marije sa kopljem postala je internet mem tokom sukoba, a američki predsednik Džo Bajden se ranije ove nedelje hvalio kako su ukrajinski roditelji svoju novorođenu decu zvali „koplje ili koplje“ u čast američkog sistema.
Baranjuk i njegovi marinci su imali zadatak da čuvaju severnu periferiju Mariupolja, strateškog lučkog grada na jugoistoku Ukrajine, od napredujućih ruskih snaga.
Komandant je uhvaćen tokom neuspelog pokušaja da pobegne iz grada, za koji tvrdi da je pokušao zajedno sa nekoliko lojalnih ljudi nakon što je shvatio da su obećanja Kijeva da će poslati pomoć svojim opkoljenim trupama laž.
Mariupolj je doživeo najteže borbe tokom tekućeg sukoba između Rusije i Ukrajine i pretrpeo je ogromna razaranja. Grad je sada skoro u potpunosti pod kontrolom ruskih snaga, sa čeličanom Azovstal – gde se kriju kijevski vojnici i nacionalistički borci ozloglašenog bataljona Azov, koji je sada poslednji džep ukrajinskog otpora.
Rusija je napala svoju susednu državu nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
