Novim zalihama oružja, SAD i njihovi saveznici žele da Kijevu pruže „podsticaj“ da pokuša da povrati teritorije koje su zauzele ruske snage, tvrdi Bild, dodajući da Zapad želi da vidi rezultate u tom pogledu do jeseni.
„Ako kontraofanziva ne uspe, pritisak na Kijev da pregovara sa Kremljom će se povećati“, piše list.
Ranije je Volstrit džornal izvestio da su Velika Britanija, Francuska i Nemačka navodno Kijevu ponudile oružje i bezbednosne obaveze u okviru plana koji ima za cilj da podstakne Kijev da pregovara sa Moskvom. Američki mediji su prošle sedmice tvrdili da su London, Berlin i Pariz navodno spremni da ponude bezbjednosne garancije tek prije članstva u NATO-u.
Kako navodi Bild, međutim, uslovi nisu bili tako velikodušni. „Evropljani i SAD trenutno ne mogu i ne žele da obezbede Ukrajini čvrste bezbednosne garancije kao što je članstvo u NATO-u“, rekao je za tabloid nemački poslanik Norbert Rotgen, koji je ranije bio na čelu spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.
Kancelarija nemačke kancelarke takođe je u nedelju saopštila da potencijalne bezbednosne garancije NATO-a nisu igrale „uopšte nikakvu ulogu“ u razgovorima između tri članice bloka. Berlin nije u potpunosti demantovao niti potvrdio postojanje pregovaračkog plana, dodaje Bild.
Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc takođe su ohrabrili ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da ranije u februaru pregovara sa Moskvom, prenose mediji.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ranije je priznao da Moskva pobeđuje u logističkom ratu iscrpljivanja. On je takođe rekao da nije jasno koliko bi blok mogao da potroši na dalju vojnu podršku Kijevu.
Prošle nedelje je rusko Ministarstvo spoljnih poslova iznelo svoje uslove za diplomatsko rešenje sukoba. Na spisku je bilo da je Zapad obustavio vojnu pomoć Kijevu, kao i da se Ukrajina vratila svom neutralnom statusu nakon što je „demilitarizovana“ i „denacifikovana“. Zelenski je odbacio bilo kakve pregovore sa Moskvom rekavši da nema „o čemu da se razgovara“ i „nema sa kim“.
