Uoči ključnog samita NATO-a u Viljnusu, ukrajinski vojnici koji vode žestoke i skupe bitke pozvali su alijansu da razmotri zahteve Kijeva za eventualno pridruživanje, rekavši da je to možda jedini način da se okonča rat sa Rusijom jednom zauvek.
Ukrajinske snage su napravile određeni napredak u svojoj letnjoj kontraofanzivi, ali dobici su bili spori i manji nego što su se mnogi nadali u otrežnjujućem podsetniku kako bi se sukob na jugu i istoku mogao odužiti.
Povar, 32-godišnji pešadijac koji je dao samo svoj pozivni znak i veći deo lica pokrio kamufliranim šalom, rekao je da su Rusi dobro ukopani, sa složenom mrežom rovova i nagaznim minama.
On je rekao da je njegova jedinica, u sastavu 35. brigade marinaca, nedavno zauzela selo Makarivka na jugoistočnom delu ukrajinske linije fronta od 1.200 km (750 milja), iako se Povar u to vreme oporavljao od rana.
„Nadam se da će ovo biti poslednji rat u Ukrajini… da smo konačno stavili tačku na ovaj 300 godina dug rat“, rekao je Povar, misleći na dugu i krvavu borbu Ukrajine za nezavisnost od Moskve.
„Kada imamo tako bednog komšiju, onda treba da uđemo u neku vrstu saveza – u civilizovani svet – da imamo ozbiljnu podršku i ozbiljne partnere.
Predsednik Volodimir Zelenski priznaje da Ukrajini verovatno neće biti dozvoljeno da uđe u NATO dok traje rat sa Rusijom, ali se zalaže za prijem jednog dana.
Kijev vidi članstvo kao konačno sredstvo odvraćanja od toga da Rusija ponovo napadne Ukrajinu, nakon što je nezakonito anektirala Krim 2014. i pokrenula invaziju punog obima u februaru prošle godine.
Vojnici druge brigade koja je pre nekoliko nedelja oslobodila obližnje selo Neskučne, naslikali su tmurnu sliku bojnog polja, uprkos dostignućima koje su postigli.
Andrij, 35-godišnji vojnik, rekao je da su se on i ostatak njegovog tima od oko 70 vojnika suočili sa dobro skrivenim ruskim odbrambenim linijama i poljima gusto miniranim od tenkova i pešadije. Rekao je da je njegova jedinica pretrpela neutvrđene žrtve od mina.
„Ovo je jednostavno tako. To nećete videti na televiziji“, rekao je on na poligonu za vežbanje u istočnoj Ukrajini krajem juna.
Neskučne je bilo jedno od nekoliko naselja koje je Ukrajina zauzela u južnom naponu duž reke Mokri Jali počevši od juna. Još jedna ključna tačka kontraofanzive je na severoistoku oko grada Bahmuta.
„Napad nije odbrana. To je potpuno drugačiji rat“, rekao je Andrij, koji se dobrovoljno prijavio u vojsku ubrzo nakon što je glavna ruska invazija počela u februaru prošle godine.
Ukrajina je pokrenula brojne napade na ruske položaje braneći kopno severno od Azovskog mora koje povezuje rusko kopno sa okupiranim poluostrvom Krim – ključnim strateškim ciljem Ukrajine.
I Andrij i mlađi član istog tima sa istim imenom opisali su teške salve granatiranja, raketne artiljerije i kasetne municije, kao i ruske helikoptere kojima su gađale ukrajinske snage koje su napredovale.
Andrij je rekao da izgleda da Rusija prilagođava svoju taktiku na bojnom polju, nakon što su prethodne brze kontraofanzive prošle godine u oblastima Harkova i Hersona razotkrile slabost ruske odbrane.
„Oni uče baš kao i mi“, rekao je.
Tokom nedavne posete Rojtersovih izveštača njegovom položaju u blizini Bahmuta, iscrpljeni terenski lekar zavio je zjapeću grimiznu rupu na ruci ukrajinskog vojnika ranjenog u borbi manje od sat vremena ranije.
Primetio je sve veći udeo rana iz malokalibarskog oružja – što čini dva od tri vojnika koji su mu tog dana doneli sa bojnog polja.
Lekar, koji se predstavio svojim pozivnim znakom Joda, rekao je da je to zato što je jedinica bila u ofanzivi, što je takođe dalo veći broj žrtava.
Uopšteno govoreći, nedelja u ofanzivi bila bi ista kao mesec u odbrani“, rekao je on. „Za to kratko vreme (jedinica) će uzeti onoliko mrtvih i ranjenih koliko je korišćeno u odbrani čitavih mesec dana.
Ovaj 38-godišnjak je terenski lekar u ukrajinskoj 57. motorizovanoj pešadijskoj brigadi koja se bori u blizini Bahmuta, grada koji je Rusija zauzela od Ukrajine posle 10-mesečne borbe u kojoj je poginulo na hiljade vojnika sa obe strane.
Ukrajina je tvrdila da je poslednjih nedelja malo napredovala oko grada.
Joda je rekao da je tokom rata četiri puta ranjavan i da su mnogi vojnici imali povrede.
On je rekao da se jedinica suočila sa kritičnim nedostatkom terenskih medicinara zbog visoke stope žrtava, jer su ponekad morali da putuju po pet puta dnevno do prve linije i nazad pod granatiranjem i vatrom neprijateljskih dronova.
„Juče su otišli na mesto gde su bili neprijatelji. Postavili smo puteve, ali se ruta… pokazala opasnom. Tu smo pretrpeli gubitke“, priseća se on.
