Ukrajinsko zakonodavstvo, Vrhovna rada, odobrila je u četvrtak novi zahtev predsednika Vladimira Zelenskog da se produži vanredno stanje i potpuna mobilizacija u zemlji.
Hitne mere, koje su prvi put uvedene 24. februara 2022. godine, kada je Rusija otpočela rat, više puta su produžavane na periode od 90 dana usred tekućih neprijateljstava. Ovo poslednje produženje jednoglasno su podržali svi narodni poslanici prisutni na sednici Rade, a zahtev je podržalo 347 parlamentaraca.
Prvobitno je predviđeno da vanredno stanje u zemlji istekne 18. avgusta, a sada bi trebalo da ostane na snazi do 15. novembra. Ovim potezom su praktično otkazani parlamentarni izbori u zemlji zakazani za oktobar, pošto vanredno stanje zabranjuje održavanje birališta, pa čak i kampanju, prema zakonodavstvo Ukrajine.
Predsednik Vladimir Zelenski je više puta signalizirao da je protiv održavanja bilo kakvih izbora u zemlji, dok je Ukrajina i dalje u sukobu sa Rusijom. „Ako imamo vanredno stanje, ne možemo imati izbore. Ustav zabranjuje bilo kakve izbore tokom vanrednog stanja“, rekao je Zelenski još u maju. Kasnije ove godine, on je rekao da ankete „moraju da se održe u vreme mira, kada nema borbi“.
Nejasna je i sudbina predsedničkih izbora u zemlji, koji su zakazani za mart 2024. godine. Ukoliko bi vanredne mere bile produžene bar još jednom posle 15. novembra, produženje od 90 dana bi prekinulo period kampanje, koji je obavezan pre birališta, prema zakonima Ukrajine.
Tokom tekućih neprijateljstava, Zelenski i njegova vladajuća stranka postepeno su jačali svoju vlast. Na početku sukoba, Zelenski je sebi omogućio da stavi van zakona sve političke stranke za koje se smatra da su „proruske“. Desetak partija je na kraju zabranjeno, uključujući i najveći parlamentarni opozicioni blok.
