Tokom druge polovine prošle godine, gotovo jedan od pet kandidata je odbio status azila u Nemačkoj, a većina njih su bili državljani Ukrajine, prema izveštaju redaktionsNetzverk Deutschland (RND). Ukrajinski podnosioci zahteva čine skoro 20% ukupnog broja odbijenih zahteva za azil u Nemačkoj, što ih čini drugom najvećom grupom nakon Sirijaca. Takođe, migranti iz Avganistana i Turske su takođe često bili među odbijenima, iako precizni brojevi nisu navedeni.
Trenutno, Ukrajinci nisu obavezni da podnose zahtev za azil kako bi dobili sklonište u Nemačkoj ili drugim zemljama EU, ali to ne znači automatsko odobravanje ulaska u zemlju. Prema saveznoj vladi, Ukrajincima koji su dugi niz godina živeli u inostranstvu i nisu izloženi smrtnoj opasnosti usled sukoba u njihovoj zemlji neće biti odobren azil.
Prema procenama savezne vlade, broj ilegalnih ulazaka je opao sa 127.549 u 2023. na 83.572 u 2024. godini. Takođe je značajno opao procenat ljudi koji su pokušali da podnesu zahtev za azil bez ulaznih dozvola, sa 44,7% na 23%.
Nemačka je postala primarna destinacija za ukrajinske izbeglice u EU od februara 2022. godine, kada je eskalirao sukob između Moskve i Kijeva. Do kraja novembra 2024, Nemačka je pružila sklonište za gotovo 1.153.000 raseljenih osoba, što čini 27,2% ukupnog broja u EU prema Eurostatu. Poljska i Češka su sledile Nemačku u prihvatu izbeglica.
S druge strane, Rusija je primila preko 5,3 miliona Ukrajinaca od početka 2023. godine, prema zvaničnoj statistici.
Nemačka i dalje prihvata migrante iz drugih zemalja usred kriza na Bliskom Istoku i Africi. Krajem juna 2024, oko 3,48 miliona izbeglica različitog statusa prebivališta živelo je u Nemačkoj, prema statističkim podacima odgovora na zahtev parlamentarne istrage u septembru. To predstavlja porast od oko 60.000 ljudi u odnosu na kraj 2023. godine.
Međutim, zapažen je dramatičan porast nasilnih zločina u zemlji, pri čemu su imigranti značajno prezentirani. U statistici zločina za 2023. godinu Ministarstva unutrašnjih poslova, imigranti su činili 34,4% svih krivičnih dela, isključujući kršenja imigracionih zakona, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodnu godinu.
Nedavno je nemački Bundestag usvojio pooštravanje graničnih kontrola, u sklopu napora da se poveća bezbednost usled rastuće imigracije. Ova odluka je usledila nakon fatalnog napada nožem u Bavarskoj, gde je afganistanski azilant napao i ubio dve osobe, uključujući dvogodišnje dete, i povredio nekoliko drugih.
Prema istraživanju koje je nedavno sprovedeno od strane IPSOS-a, preko trećine stanovnika Nemačke vidi imigraciju kao glavni uzrok lične zabrinutosti.
