KIJEV – Ukrajinci koji pomažu referendumima koje podržava Rusija da pripoji veliki deo zemlje suočiće se sa optužbama za izdaju i najmanje pet godina zatvora, rekao je savetnik ukrajinskog predsednika, pošto je glasanje u četiri regiona ušlo u poslednji dan, prenosi Rojters.
„Imamo spiskove imena ljudi koji su na neki način bili umešani“, rekao je predsednički savetnik Mihail Podoljak u intervjuu za švajcarski list Blik.
„Reč je o stotinama saradnika. Oni će biti procesuirani za izdaju. Preti im zatvorska kazna od najmanje pet godina.
Podoljak je rekao da Ukrajinci koji su bili primorani da glasaju neće biti kažnjeni. Ukrajinski zvaničnici su prijavili da se glasačke kutije nose od vrata do vrata i da su stanovnici primorani da glasaju ispred obezbeđenja koje podržava Rusija.
Moskva se nada da će pripojiti provincije Herson, Lugansk, Donjeck i Zaporožje, na istoku i jugu, koje čine oko 15 odsto Ukrajine.
Nijedna od provincija nije u potpunosti pod kontrolom Moskve i borbe su u toku duž cele linije fronta, a ukrajinske snage izveštavaju o još napredovanju otkako su ranije ovog meseca razbili ruske trupe u petoj provinciji, Harkovu.
Ruski predsednik Vladimir Putin izdao je prikrivenu pretnju da će upotrebiti nuklearno oružje za zaštitu ruskog tla, koje bi uključivalo četiri provincije ako bude pripojeno.
Glasanje o tome da li da se pridruži Rusiji počelo je u petak u regionima i trebalo bi da se završi u utorak, a ruski parlament bi verovatno odobrio aneksiju za nekoliko dana.
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je u utorak da će Putin verovatno objaviti pridruživanje okupiranih regiona Ukrajine Ruskoj Federaciji tokom svog obraćanja parlamentu 30. septembra.
Kijev i Zapad odbacili su referendume kao lažnu i obećali da neće priznati rezultate.
Ukrajinske i ruske snage bile su u utorak u teškim borbama u različitim delovima Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je region Donjecka na istoku ostao glavni strateški prioritet njegove zemlje – i Rusije, jer borbe zahvataju nekoliko gradova dok ruske trupe pokušavaju da napreduju ka jugu i zapadu.
Došlo je i do sukoba u oblasti Harkova na severoistoku — fokusu ukrajinske kontraofanzive ovog meseca. A ukrajinske snage su nastavile sa kampanjom da povuku četiri mosta i druge rečne prelaze kako bi prekinule linije snabdevanja ruskih snaga na jugu.
Južna komanda Oružanih snaga Ukrajine saopštila je u utorak da je njena kontraofanziva na Herson rezultirala gubicima neprijatelja od 77 vojnika, šest tenkova, pet haubica, tri protivvazdušne instalacije i 14 oklopnih vozila.
Rojters nije mogao odmah da proveri izveštaje sa ratišta.
U Rusiji je pozivanje oko 300.000 rezervista dovelo do prvih neprekidnih protesta od početka invazije, a jedna grupa za praćenje procenjuje da je do sada uhapšeno najmanje 2.000 ljudi. Zabranjena je svaka javna kritika ruske „specijalne vojne operacije“.
Letovi iz Rusije su rasprodati, a automobili su zakrčili granične punktove, uz izveštaje o 48-satnom redu na jedinoj granici puta ka Gruziji, retkom prozapadnom susedu koji dozvoljava ruskim građanima da uđu bez vize.
Upitan o izgledima da granica bude zatvorena, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u ponedeljak: „Ne znam ništa o tome. U ovom trenutku nisu donete nikakve odluke o tome“.
Rusija broji milione bivših vojnih obveznika kao zvanične rezerviste. Vlasti nisu precizno precizirale ko treba da bude pozvan, jer je taj deo Putinovog naloga poverljiv.
Mobilizacija je takođe bila prva stalna kritika vlasti u medijima pod državnom kontrolom od početka rata.
Međutim, Sergej Cekov, viši poslanik koji predstavlja Krim koji je aneksirao Rusiju u gornjem domu ruskog parlamenta, rekao je novinskoj agenciji RIA: „Svima koji su u starosnoj dobi za regrutaciju treba zabraniti putovanje u inostranstvo u trenutnoj situaciji“.
Dva novinska sajta u egzilu – Meduza i Novaja gazeta Evropa – objavila su da vlasti planiraju da zabrane muškarcima da odu, pozivajući se na neidentifikovane zvaničnike.
Savetnik ukrajinskog predsednika Podoljak rekao je da je njegova zemlja u dobroj poziciji da se suprotstavi ruskoj mobilizaciji, sa 700.000 ljudi u rezervi ili se bore.
„Već imamo efikasnu vojsku koja je dobro pozicionirana i ima iskusne snage“, rekao je on.
Moskva kaže da želi da oslobodi Ukrajinu nacionalista i zaštiti zajednice koje govore ruski. Kijev i Zapad opisuju akcije Rusije kao ničim izazvan agresorski rat.
Zelenski je kasno u ponedeljak opisao vojnu situaciju u Donjecku kao „posebno tešku“.
„Činimo sve da obuzdamo neprijateljsku aktivnost. Ovo je trenutno naš cilj broj 1, jer je Donbas i dalje cilj broj 1 za okupatore“, rekao je on, misleći na širi region koji obuhvata Donjeck i Lugansk.
Rusija je u poslednjih nekoliko dana izvela najmanje pet napada na ciljeve u regionu Odese koristeći iranske bespilotne letelice, saopštila je regionalna administracija.
Ruske rakete pogodile su aerodrom u Krivom Rogu, rodnom gradu Zelenskog u centralnoj Ukrajini, uništavajući infrastrukturu i čineći aerodrom neupotrebljivim, rekao je na Telegramu guverner Dnjepropetrovske oblasti Valentin Rezničenko.
Čini se da je na putu još finansiranja iz SAD jer su se pregovarači o zakonu o stopi potrošnje u Kongresu složili da uključe skoro 12 milijardi dolara nove vojne i ekonomske pomoći Ukrajini, prema izvorima.
