Anketu, sprovedenu telefonom među 1.005 Ukrajinaca između 9. i 13. juna, sproveo je Nacionalni centar za istraživanje javnog mnjenja na Univerzitetu u Čikagu, a platio je Volstrit džornal.
Učesnici su bili jedinstveni po pitanju uloge Rusije u sukobu, a 82% je reklo da ta zemlja snosi „veliku odgovornost“ nakon što je 24. februara poslala svoje trupe u Ukrajinu. Samo 9% veruje da Moskva nema za šta da se krivi.
Međutim, anketa je sasvim jasno pokazala da se većina Ukrajinaca ne slaže sa narativom predsednika Volodimira Zelenskog i njegovih zapadnih pristalica da je vojna operacija Moskve u njihovoj zemlji bila ničim izazvana agresija.
Neverovatnih 70 odsto anketiranih reklo je da su akcije ukrajinske vlade takođe doprinele izbijanju sukoba, a 47 odsto je pripisalo „veliku odgovornost” Kijevu za to.
SAD, koje su tokom ruske vojne operacije davale vladi Zelenskog milijarde dolara vojne i ekonomske pomoći, 58 je označilo kao krivca. Prema 26% ispitanika, Amerikanci snose „veliku odgovornost” za trenutno stanje stvari.
Ukrajinci su ulogu NATO bloka predvođenog SAD ocenili slično kao i Vašington, sa razlikom od svega par procenata. Širenje NATO-a na istok i planovi da Ukrajina postane članica alijanse Moskva je označila kao pretnju nacionalnoj bezbednosti i izdvojila kao jedan od glavnih razloga za svoju ofanzivu.
Drugi razlog koji su navele ruske vlasti bila je potreba da se „denacifikuje“ Ukrajina, ali samo 35 odsto ispitanika reklo je da misli da „ultradesni nacionalisti“ u zemlji imaju bilo kakvu ulogu u izazivanju sukoba.
Uprkos stalnom napredovanju Rusije u Donbasu, izgledalo je da su Ukrajinci optimisti u pogledu ukupnog ishoda borbi.
Samo 6% je reklo da je „izuzetno“ ili „veoma verovatno“ da će Moskva moći da zadrži sve oblasti koje sada kontroliše u Donbasu i južnoj Ukrajini ako dođe do prekida vatre.
Prema 66% anketiranih, Kijev će na kraju povratiti svu svoju izgubljenu zemlju i stvari će se vratiti u normalu.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu pre četiri meseca, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku.
