Ukrajina žali za sportistom usred protivljenja Rusima na Olimpijadi

Ukrajina žali za sportistom usred protivljenja Rusima na Olimpijadi

Porodica i prijatelji ukrajinskog desetobojca Vladimira Androščuka oprostili su se u sredu od perspektivnog sportiste koji je postao vojnik i koji je poginuo u borbi sa Rusijom, preneo je Rojters.

Na njegovoj sahrani u gradu Letičivu na zapadu Ukrajine, prijatelji 22-godišnjaka, koji se dobrovoljno prijavio u vojsku i pogođen gelerima u Bahmutu prošle nedelje, bili su žestoki da Ruse treba isključiti sa Olimpijade. Bili su ogorčeni što je Androščuk izgubio šansu da se takmiči na najprestižnijoj svetskoj sportskoj sceni.

Kolega desetobojac Dmitro Korbenko, koji je sebe opisao kao Androščukovog najboljeg prijatelja, rekao je za ruske sportiste: „Očigledno je da ne bi trebalo da budu u sportu, niti na Olimpijskim igrama 2024.“.

Dok su ožalošćeni polagali bukete kraj Androščukovih stopala ili ga ljubili u čelo, Korbenko je svog prijatelja opisao kao sportistu jake volje. „Trebalo je da živi dug i srećan život“, rekao je Korbenko. „Imao je sve da bude uspešan na treninzima i takmičenjima.“

Ukrajinski zvaničnici su besni na Međunarodni olimpijski komitet što je otvorio vrata sportistima iz Rusije i njenog saveznika Belorusije koji se vraćaju međunarodnom takmičenju kao neutralni za Igre u Parizu 2024.

Kao odgovor, Ukrajina je zapretila da će bojkotovati Olimpijske igre 2024. ako rat koji traje godinu dana i dalje besni i ako Rusima bude dozvoljeno da se takmiče. Letonija je rekla da će učiniti isto.

„Ne znam kako neko može pustiti sportiste iz Rusije i Belorusije da se takmiče“, rekao je Artur Felfner, elitni bacač koplja koji predstavlja Ukrajinu, dok su mu suze curile niz lice dok je zurio u uramljenu sliku Androščuka u vojnoj uniformi. „Tamo za njih nije mesto.“

Kao atletičar na nacionalnom nivou, Androščuk nije morao da se bori. Otišao je na front kao dobrovoljac, menjajući trenerku za umor. Umro je prošle nedelje u blizini istočnog grada Bahmuta, koji je bio svedok žestokih borbi dok su ruske trupe intenzivirale napore da ga opkole.

Marija, 21-godišnja Androščukova drugarica iz razreda, rekla je da je mogla da ga zamisli kako osvaja medalje za Ukrajinu.

„Nažalost, ništa od ovoga se neće dogoditi“, rekla je Marija, ne navodeći svoje prezime. „Kako teroristička država koja oduzima milione života – živote sportista, dece – može biti pozvana bilo gde? Oni moraju biti potpuno izolovani.“

Rusija, koja poriče da je počinila zločine u Ukrajini, rekla je da su pokušaji zabrane njenog učešća u međunarodnim sportovima „osuđeni na propast“.

Androščukov kovčeg, koji su podigli ukrajinski vojnici, preneo je snegom prekrivenim ulicama do groblja uz zvuke vojnog duvačkog ansambla. Prijatelji i porodica naizmenično su bacali šake zemlje i snega u njegov grob.