DNIPRO – Ukrajina je insistirala na potrebi za bržim snabdevanjem oružjem sa Zapada, dok je centralni grad Dnjepar oslabljen od ruskog raketnog udara u kojem je poginulo najmanje 40 ljudi u stambenom bloku i ukrajinskih vojnika bio pod povećanim pritiskom na istočnom frontu, piše Rojters.
Generalštab ukrajinske vojske je u svom ažuriranju od ponedeljka uveče rekao da je ruska artiljerija gađala oko 25 gradova i sela oko Bahmuta i Avdiike, dve žarišne tačke ruskih pokušaja da napreduje u strateškom istočnom industrijskom regionu Donbasa.
U saopštenju se navodi da je Rusija takođe nastavila sa granatiranjem preko 30 naselja na severoistoku Harkova i Sumi u blizini ruske granice. Na jugu, ruska minobacačka i artiljerijska vatra pogodila je nekoliko gradova, uključujući regionalnu prestonicu Herson, koju su ruske snage napustile u novembru.
Rojters nije bio u mogućnosti da proveri izveštaje sa ratišta.
Broj poginulih u subotnjem raketnom udaru u Dnjepru popeo se na 40, uključujući troje dece, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Rekli su da je 25 osoba nestalo ili se vodi kao nestalo, ali je 39 ljudi, uključujući šestoro dece, spašeno iz ruševina.
„Ono što se desilo u Dnjepru, činjenica da Rusija sprema nove pokušaje da preuzme inicijativu u ratu, činjenica da priroda vojne akcije na frontu zahteva nove odluke o snabdevanju oružjem – samo naglašava koliko je važno koordinirati sve napori koalicije koja brani Ukrajinu i slobodu“, rekao je predsednik Vladimir Zelenski u svom video obraćanju u ponedeljak uveče. „I da se ubrza donošenje odluka.
Zapadne zemlje su proizvodile stalne isporuke oružja Ukrajini otkako su ruske snage izvršile invaziju prošlog 24. februara, ali Zelenski i njegova vlada insistiraju da su im potrebni tenkovi.
Britanija je u ponedeljak potvrdila da će poslati 14 tenkova Challenger 2 i drugog hardvera, uključujući još stotine oklopnih vozila i naprednih raketa protivvazdušne odbrane.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin trebalo je da ugosti saveznike u vazdušnoj bazi u Nemačkoj u petak kako bi razgovarali o daljoj pomoći Ukrajini.
Moskva poriče da je namerno gađala civile, iako je rat raselio milione, ubio hiljade civila i ostavio ukrajinske gradove, naselja i sela u ruševinama.
Rusija svoje akcije naziva „specijalnom vojnom operacijom“ za zaštitu svoje bezbednosti jer se njen sused sve više približava Zapadu. Ukrajina i njeni saveznici optužuju Moskvu za ničim izazvan rat za otimanje teritorije i brisanje nezavisnosti bivše sovjetske republike.
Moskva je prošle nedelje tvrdila da je zauzela grad Soledar na istoku Ukrajine, što bi bio njen najveći uspeh na bojnom polju od prošlog avgusta. Ukrajina kaže da je još uvek prisutna u gradu i da se borbe nastavljaju.
„Uvek smo zapanjeni tvrdoglavošću ukrajinskog režima koji kaže da se neka vrsta borbi još uvek vodi u Soledaru“, rekao je Denis Pušilin, šef Donjecke Narodne Republike sada pripojene Rusiji, u video snimku u aplikaciji za razmenu poruka Telegram. . „Ne postoji apsolutno ništa od toga.“
On je rekao da jedinice plaćeničke grupe Vagner „sprovode operacije čišćenja“. Grupu je osnovao Jevgenij Prigožin, saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina.
Pušilin je takođe rekao da je bilo civilnih žrtava kada su ukrajinske snage granatirale prodavnice u Donjecku, gradu koji je pod kontrolom ruskih separatista od 2014. godine.
Rojters nije mogao da proveri izveštaje o Soledaru i Donjecku.
Oleskij Danilov, sekretar Saveta bezbednosti Ukrajine, takođe je u ponedeljak uveče pomenuo potrebu za ubrzanjem isporuke oružja jer je vlada očekivala da će Rusija „pokušati da izvrši takozvani konačni pritisak“.
Danilov je rekao ukrajinskoj televiziji da bi to moglo da se održi na godišnjicu invazije ili u martu.
„Moramo se svakodnevno pripremati za takve događaje. I mi se pripremamo… Prvo i poslednje pitanje je uvek o oružju, pomoći koja će nam pomoći da pobedimo ovog agresora koji je napao našu zemlju“, rekao je Danilov.
