KIJEV – Glavni grad Ukrajine Kijev zabranio je ove nedelje javne proslave u znak sećanja na nezavisnost od sovjetske vlasti, navodeći kao razlog povećanu pretnju ruskog napada u ratu za koji su Ujedinjene nacije u ponedeljak saopštile da je ubilo više od 5.500 civila, prenosi Rojters.
U blizini linija fronta na jugu zemlje, Ukrajina je rekla da je Rusija ispalila rakete na nekoliko gradova severno i zapadno od najveće nuklearne elektrane u Evropi, koje su zauzele ruske snage ubrzo nakon što su u februaru napale Ukrajinu.
Artiljerijska i raketna vatra u regionu kompleksa nuklearnog reaktora Zaporožje, na južnoj obali reke Dnjepar, izazvala je strah od nuklearne katastrofe i dovela do poziva na demilitarizaciju okolnog područja.
Rusija je 24. februara pokrenula, kako kaže, „specijalnu vojnu operaciju“ za demilitarizaciju svog manjeg suseda i zaštitu zajednica koje govore ruski. Ukrajina i njeni zapadni pristalice optužuju Moskvu da vodi osvajački rat u imperijalnom stilu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je tokom vikenda da bi Moskva mogla da pokuša „nešto posebno ružno“ uoči 31. godišnjice nezavisnosti u sredu, koja takođe obeležava pola godine od ruske invazije.
Lokalne vlasti Kijeva zabranile su javne događaje u vezi sa godišnjicom od ponedeljka do četvrtka zbog mogućnosti raketnih napada, pokazao je dokument.
Glavni grad je daleko od linija fronta i retko je bio pogođen ruskim projektilima otkako su ukrajinski branioci odbili rusku kopnenu ofanzivu da zauzmu prestonicu u martu.
U Harkovu, gradu na severoistoku zemlje koji je bio izložen čestim i smrtonosnim artiljerijskim i raketnim paljbama većeg dometa, gradonačelnik Ihor Terehov najavio je produženje policijskog časa tokom noći koji će trajati od 16 časova. do 7 časova ujutru od utorka do četvrtka.
U luci Nikolajev u blizini teritorije koju drži Rusija na jugu, regionalni guverner Vitalij Kim rekao je da su vlasti planirale naredbu iz predostrožnosti da stanovnici rade od kuće u utorak i sredu i pozvao ljude da se ne okupljaju u velikim grupama.
Strahovi od intenziviranja napada verovatno će porasti nakon što je ruska Federalna služba bezbednosti u ponedeljak optužila ukrajinske tajne službe za ubistvo Darje Duginu, ćerke ruskog ultranacionalističkog ideologa, u napadu automobila bombom u subotu, javile su ruske novinske agencije. Ukrajina je negirala da je umešana.
Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava, pozivajući se na svoju posmatračku misiju u Ukrajini, saopštila je u ponedeljak da je 5.587 civila ubijeno i 7.890 ranjeno između 24. februara i 21. avgusta, uglavnom u artiljerijskim, raketnim i raketnim napadima.
Odvojeno, general Valerij Zalužnji – načelnik kijevske vojske – naveo je ono što se činilo prvim javnim brojem poginulih ukrajinskih vojnih lica, rekavši da je skoro 9.000 vojnika poginulo u akciji.
Rusija nije saopštila koliko je njenih vojnika poginulo. Ukrajinski generalštab procenio je broj poginulih ruske vojske na 45.400.
Rojters nije mogao da potvrdi vojne gubitke nijedne strane.
Moskva je zatražila da se u utorak održi sastanak Saveta bezbednosti UN na kojem bi se razgovaralo o fabrici u Zaporožju, javila je ruska državna novinska agencija RIA, pozivajući se na zamenika ambasadora u UN Dmitrija Poljanskog.
Kijev je optužio Moskvu da bazira trupe i skladišti vojnu opremu na teritoriji elektrane i da je koristi kao štit za bombardovanje teritorije pod kontrolom vlade Kijeva na zapadu i severu. Rusija to negira i optužuje Ukrajinu da gađa Zaporožje granatama i bespilotnim letelicama.
Ruske snage su tokom noći ispalile rakete na obližnje Nikopolj, Krivi Rog i Sinelnikovskij, napisao je regionalni guverner Valentin Rezničenko na Telegramu.
U telefonskom razgovoru u nedelju, lideri Sjedinjenih Država, Britanije, Francuske i Nemačke istakli su tokom zajedničkog poziva važnost obezbeđenja bezbednosti nuklearnih lokacija u Ukrajini, saopštio je kabinet britanskog premijera Borisa Džonsona.
Najveći evropski sukob od Drugog svetskog rata uništio je male i velike gradove, ubio hiljade ljudi, primorao milione da pobegnu u inostranstvo i produbio promenljiv geopolitički sukob između Rusije i Zapada.
Pošto su se ruske snage povukle u neredu iz Kijeva na početku rata, koncentrisale su se na zauzimanje ostatka istočnog regiona Donbasa koji su delimično držali zastupnici separatista od 2014, i zadržavanje zarobljenih delova juga.
U poslednjem znaku planirane ukrajinske kontraofanzive za ponovno zauzimanje Hersonske oblasti na jugu, dim se dizao sa jedinog mosta preko Dnjepra u gradu Hersonu, rekao je savetnik kijevskog ministarstva unutrašnjih poslova.
Izvor u hitnim službama okupiranog Hersona rekao je ruskoj agenciji Interfaks da je most Antonivski pogođen visoko preciznim raketama HIMARS koje su Ukrajini isporučile Sjedinjene Američke Države i da je 15 osoba povređeno.
Most, ključni prelaz za ruski vojni transport u regionu, više puta je bio na meti ukrajinskih snaga.
Poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine, potresla je serija eksplozija u protekle dve nedelje. Moskva je za eksploziju u skladištu municije na severu regiona okrivila sabotere.
Guverner krimskog grada Sevastopolja kojeg je imenovao Rus rekao je u ponedeljak da je u blizini aktiviran protivvazdušni odbrambeni sistem nakon što su ruski mediji objavili da su se u gradu čule eksplozije.
Mihail Razvožajev je u Telegramu rekao da je objekat oboren.
U istočnoj pokrajini Donjeck, ruska artiljerija i višecevni raketni bacači su pretukli Soledar, Zajcevo i Bilohorivku u blizini grada Bahmuta, a poginula su najmanje dva civila, saopštile su ukrajinske vlasti. Rusija negira da je ciljala civile.
Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri izveštaje sa bojnog polja bilo koje strane.
