Ukrajinski ekonomski savetnik Oleg Ustenko zatražio je 50 milijardi dolara finansijske podrške od zemalja G7 za pokrivanje budžetskog deficita nastalog vojnim sukobom sa Rusijom u televizijskom obraćanju u nedelju.
Kijev takođe razmatra izdavanje obveznica sa 0% kupona kako bi premostio fiskalni jaz, pošto se Ukrajina trenutno suočava sa deficitom od 7 milijardi dolara mesečno.
Iako nema sporazuma o novoj finansijskoj pomoći, Ustenko je rekao da će se o tom pitanju „aktivno razgovarati” sa zapadnim partnerima tokom sledeće nedelje.
U međuvremenu, Svetska banka priprema paket podrške Ukrajini od 1,5 milijardi dolara. Zajam će uključivati isplatu od milijardu dolara iz fonda razvojnog zajmodavca za najsiromašnije zemlje. Finansiranje dolazi pored oko 923 miliona dolara u brzom finansiranju koje je Svetska banka odobrila prošlog meseca.
SAD i NATO takođe šalju milijarde dolara Ukrajini, iako u obliku vojne pomoći, a ne gotovine. Bajdenova administracija je samo prošle nedelje odobrila još 800 miliona dolara u oružju, municiji i drugoj vojnoj pomoći, uključujući artiljerijske sisteme, metke, oklopne transportere i helikoptere. To dolazi manje od mesec dana nakon što je Vašington 16. marta poslao Kijevu paket protivvazdušnih sistema, vatrenog oružja, municije i pancira vredan 800 miliona dolara.
Doprinos Vašingtona je uporedan sa doprinosom Evropske unije i nekoliko pojedinačnih država članica, uključujući Nemačku i Švedsku, od kojih su neke prekršile svoju dugogodišnju politiku neisporučivanja smrtonosne pomoći zemljama u ratu tako što su preplavile Ukrajinu protivtenkovskim oružjem. , rakete Stinger i oklopna vozila, između ostalog vojnog pribora.
Međutim, čak i usred stalnog priliva vojne pomoći od strane saveznika SAD i NATO-a, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na Tviteru objavio video pozivajući ostatak sveta na #ArmUkraineNov – zajedno sa veoma specifičnom listom namirnica koje želite da opremite. U slučaju da zemlje ne isporuče, tvrdi ukrajinski lider, Poljska, Moldavija, Rumunija i baltičke države brzo će pasti pod tenkove ruske vojske.
Moskva je više puta izjavljivala da ne planira ni da okupira Ukrajinu, a kamoli da izvrši invaziju na susedne nacije, ali je tačka za razgovor postala omiljena za Zelenskog.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
