Još uvek je moguće spasiti ukrajinske borce zarobljene u Mariupolju, ali Kijevu će za to biti potrebna strana pomoć, rekao je u četvrtak predsednik Vladimir Zelenski. U međuvremenu, Rusija je proglasila grad da je potpuno očišćen od trupa lojalnih Kijevu, a ostalo je samo nekoliko tvrdoglavih u kompleksu fabrike Azovstal.
„Postoji vojni način“ da se deblokira Mariupolj, rekao je Zelenski lokalnim medijima tokom konferencije za novinare sa premijerima Španije i Danske u Kijevu.
„Moramo se pripremiti za to. Spremamo se da budemo jaki, ali ovde nam je potrebna pomoć naših partnera. Teško je, sami po sebi“, dodao je on.
Ranije u četvrtak, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je predsedniku Vladimiru Putinu da je luka u Azovskom moru u potpunosti u rukama ruskih trupa i trupa Donjecke Narodne Republike, sa izuzetkom opkoljene grupe koja se nalazi u čeličani Azovstal. Šojgu je procenio njihov broj na oko 2.000.
Oko 8.100 ukrajinskih vojnika, militanata i plaćenika nalazilo se u Mariupolju kada je on bio opkoljen prošlog meseca, rekao je ministar odbrane, a 1.478 njih se predalo.
Šojgu je rekao da će biti potrebno 3-4 dana da se fabrika očisti. Međutim, Putin je poručio ministru da ne ulazi u objekat, kako bi spasio živote Rusa. Umesto toga, poručio je, treba da bude zapečaćena tako da ništa i niko ne može da uđe – ili izađe.
Mariupolj je bio uporište „Azova“, dobrovoljačkog puka stvorenog nakon puča u Kijevu 2014. koji je otvoreno prihvatio nacistički simbolizam. Kasnije je integrisana u Nacionalnu gardu Ukrajine i ima jedinice širom zemlje.
Zarobljeni borci „Azova“ odbili su ruske ponude da se predaju, insistirajući da im bude dozvoljeno da zadrže svoje oružje i tražeći da umesto toga budu prebačeni u drugu zemlju. Vlada u Kijevu im je navodno zabranila predaju, insistirajući da se moraju boriti do poslednjeg čoveka.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
