Sirene za vazdušni napad oglasile su se širom Ukrajine pre zore u utorak dok su se ukrajinski i ruski pregovarači spremali da se sastanu u Turskoj radi razgovora licem u lice, a Kijev je tražio prekid vatre bez ugrožavanja teritorije ili suvereniteta.
Ukrajina i Sjedinjene Države imaju malo nade za napredak na sastanku kasnije u utorak, prvim direktnim razgovorima između dve strane za više od dve nedelje, iako se činilo da je ruska invazija zastala na nekoliko frontova.
Više od mesec dana nakon rata, najvećeg napada na evropsku naciju od Drugog svetskog rata, više od 3,8 miliona ljudi je pobeglo u inostranstvo, hiljade je ubijeno i povređeno, a ruska ekonomija je pogođena sankcijama.
U opkoljenom južnom lučkom gradu Mariupolju ubijeno je skoro 5.000 ljudi, uključujući oko 210 dece, prema podacima gradonačelnika. Rojters nije mogao odmah da proveri brojeve.
Preživjeli su ispričali mučne priče o ljudima koji su umirali zbog nedostatka medicinskog tretmana, o pokopanim tijelima gdje god je bilo mjesta i o ženama koje su se porađale u podrumima.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je o razgovorima u Turskoj: „Mi ne trgujemo ljudima, zemljom ili suverenitetom“.
„Minimalni program će biti humanitarna pitanja, a maksimum je postizanje sporazuma o prekidu vatre“, rekao je on na nacionalnoj televiziji.
Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je da ruski predsednik Vladimir Putin nije izgleda spreman da napravi kompromise kako bi okončao rat.
Savetnik ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova Vadim Denisenko rekao je da sumnja da će biti ikakvog pomaka.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da dosadašnji razgovori nisu doneli nikakav suštinski napredak, ali da je važno da su nastavljeni lično. On je odbio da da više informacija.
U obraćanju u ponedeljak uveče, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ponovio pozive Zapadu da ide dalje u kažnjavanju Moskve zbog njene invazije.
„Mi, ljudi koji smo živi, moramo da čekamo. Zar sve što je ruska vojska uradila do danas ne opravdava naftni embargo?“
Dok su zapadne zemlje uvele seriju teških sankcija Moskvi, Evropa se u velikoj meri oslanja na uvoz energenata iz Rusije i do sada je oklevala da deluje kako bi ih blokirala.
Zvaničnici američke i nemačke vlade trebalo bi da se sastanu u Berlinu ove nedelje sa rukovodiocima energetske industrije kako bi razgovarali o načinima za povećanje alternativnih snabdevanja Nemačke.
Kremlj je zahtevao da zemlje koje smatraju „neprijateljskim“ plaćaju ruski gas u rubljama, a ne u evrima, ali pokušava da odluči mehanizam kojim bi to moglo da funkcioniše.
Glavni sekretar japanske vlade Hirokazu Macuno rekao je u utorak da će od japanskih kompanija biti zatraženo da odbiju ako Rusija zatraži isplatu u rubljama.
Tokio je takođe zabranio izvoz luksuzne robe u Rusiju od 5. aprila, u svom najnovijem odgovoru na rat. Zabranjeni predmeti uključivali su luksuzne automobile, motocikle i modne artikle.
U opkoljenim ukrajinskim gradovima u kojima su uslovi očajni, pretnja ruskih napada blokirala je izlazne puteve za civile, izjavila su dva ukrajinska zvaničnika.
U Mariupolju, gradonačelnik je rekao da je oko 160.000 ljudi zarobljeno.
„Nema hrane za decu, posebno za odojčad. Rađali su bebe u podrumima jer žene nisu imale gde da se porode, sva porodilišta su uništena“, rekla je za Rojters radnica u bakalnici iz Mariupolja koja je dala ime samo kako je Natalija nakon što je stigao do obližnjeg Zaporožja.
Kako humanitarni broj nastavlja da raste, Ujedinjene nacije su saopštile da su uspele da donesu hranu i medicinske zalihe u Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini i jedan od najteže pogođenih gradova.
„Neprijatelj nastavlja da podlo izvodi raketne i bombe u pokušaju da potpuno uništi infrastrukturu i stambena područja ukrajinskih gradova“, rekao je generalštab ukrajinske vojske na brifingu u ponedeljak.
„(Oni) se fokusiraju na skladišta goriva kako bi zakomplikovali logistiku i stvorili uslove za humanitarnu krizu.
Rusija svoje akcije u Ukrajini naziva „specijalnom vojnom operacijom“ razoružavanja i „denacifikacije“ svog suseda. Ukrajina i Zapad kažu da je Putin pokrenuo ničim izazvan agresorski rat.
Razgovori u utorak biće prvi lični razgovori od oštrog sastanka ministara inostranih poslova 10. marta, što je znak pomeranja iza kulisa pošto Rusija gubi zamah na bojnom polju.
„Uništili smo mit o nepobedivoj ruskoj vojsci. Odupiremo se agresiji jedne od najjačih armija na svetu i uspeli smo da ih nateramo da promene svoje ciljeve“, rekao je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.
On je rekao da je u prestonici ubijeno 100 ljudi, uključujući četvoro dece, a uništene su 82 višespratnice. Nije bilo moguće proveriti brojke.
Ruska vojska je prošle nedelje signalizirala da će se koncentrisati na proširenje teritorije pod kontrolom separatista u istočnoj Ukrajini, ali Kijev je rekao da su ruske trupe nastavile da pokušavaju da opkole prestonicu.
Kada su se strane poslednji put lično sastale, Ukrajina je optužila ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da ignoriše molbe za razgovor o prekidu vatre, dok je Lavrov rekao da obustavljanje borbi nije na dnevnom redu.
Od tada su vodili razgovore putem video veze i javno raspravljali o formuli po kojoj bi Ukrajina mogla da prihvati neku vrstu neutralnog statusa.
Ali nijedna strana nije popustila oko ruskih teritorijalnih zahteva, uključujući Krim, koji je Moskva zauzela i anektirala 2014, i istočne teritorije poznate kao Donbas, za koje Moskva traži da Kijev ustupi proruskim separatistima.
