Ukrenergo, koji nadgleda ukrajinsku nacionalnu elektroenergetsku mrežu, saopštio je da 50 odsto potražnje u Ukrajini nije bilo zadovoljeno od 19 časova. Po kijevskom vremenu (17.00 GMT) nakon što su pogođeni ključni energetski objekti i nije moglo da se kaže kada će sve biti u potpunosti obnovljeno.
U prestonici Kijevu, gradu od tri miliona stanovnika, 60 odsto stanovnika ostalo je bez struje na temperaturama znatno ispod nule, rekao je gradonačelnik Vitalij Kličko.
„Razumemo da bi se ovakvi raketni udari mogli ponoviti. Moramo da budemo spremni za bilo kakav razvoj događaja“, dodao je on, saopštio je gradsko veće Kijeva.
Ukrenergo je saopštio da će struja prvo biti ponovo priključena na lokacije kritične infrastrukture — distributivnu mrežu gasa, vodovodne mreže, kanalizacione sisteme i bolnice. Domaći potrošači biće postepeno ponovo priključeni, dodaje se.
Gledano iz svemira, Ukrajina je noću postala mračna mrlja na planeti, pokazuju satelitski snimci koje je objavila NASA, nakon ponovljenih napada ruskih projektila poslednjih nedelja.
Ukrajinske vlasti su postavile „centre nepobedivosti“, ponekad u šatorima, gde ljudi mogu da pune telefone, da se zagreju i dobiju tople napitke.
„Drugi dan smo bez struje i hrane. Više od 60 dece čeka hranu i ne možemo ništa da pripremimo ako se ne popravi struja“, rekla je žena u jednom takvom centru u Kijevu.
Najnovija ruska raketna baraža ubila je 10 ljudi i zatvorila sve ukrajinske nuklearne elektrane prvi put u poslednjih 40 godina.
Predsednik Volodimir Zelenski rekao je u intervjuu za Fajnenšel tajms da je ovonedeljni štrajk stvorio situaciju kakva nije viđena 80 ili 90 godina – „zemlju na evropskom kontinentu u kojoj potpuno nije bilo svetla“.
Do rane večeri, zvaničnici su rekli da je reaktor u jednoj nuklearnoj elektrani, Hmeljnicki, ponovo priključen na mrežu.
Ogromna elektrana u Zaporožju na teritoriji koju drži Rusija ponovo je priključena u četvrtak, saopštila je ukrajinska nuklearna kompanija Energoatom.
Od početka oktobra, Rusija je otprilike jednom nedeljno napadala energetske ciljeve širom Ukrajine, svaki put ispalivši stotine miliona dolara vredne rakete kako bi uništila električnu mrežu.
Moskva priznaje napad na osnovnu infrastrukturu, rekavši da je njen cilj da smanji sposobnost Ukrajine da se bori i podstakne je na pregovore. Kijev kaže da ovakvi napadi očigledno imaju za cilj nanošenje štete civilima, što ih čini ratnim zločinom.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Kijev kriv za što Ukrajinci pate jer je odbio da popusti zahtevima Moskve, koje on nije precizirao. Ukrajina kaže da će prestati da se bori tek kada sve ruske snage odu.
Nuklearni zvaničnici kažu da prekidi u struji mogu poremetiti sisteme hlađenja i izazvati atomsku katastrofu.
„Postoji realna opasnost da nuklearna i radijaciona katastrofa bude izazvana gađanjem cele Ukrajine ruskim krstarećim i balističkim raketama“, rekao je Petro Kotin, šef ukrajinskog nuklearnog operatera Energoatom.
„Rusija mora da odgovara za ovaj sramni zločin.
Više od 15.000 ljudi nestalo je tokom rata u Ukrajini, izjavio je u četvrtak zvaničnik Međunarodne komisije za nestala lica sa sedištem u Hagu (ICMP).
U julu je otvorila kancelariju u Kijevu kako bi pomogla Ukrajini da dokumentuje i pronađe nestale ljude. Programski direktor ICMP-a za Evropu Metju Holidej rekao je da je nejasno koliko je ljudi prisilno prebačeno, zadržano u pritvoru u Rusiji, živi i odvojeni od članova svojih porodica, ili su umrli i sahranjeni u improvizovanim grobnicama.
U Kijevu članovi Kijevskog nacionalnog akademskog pozorišta operete u suzama su se oprostili od 26-godišnjeg baletana Vadima Hlupjanca koji je poginuo u borbi protiv ruskih trupa na istoku Ukrajine.
Moskva je prešla na taktiku udara na infrastrukturu Ukrajine čak i kada je Kijev od septembra naneo poraze na bojnom polju ruskim snagama. Rusija je takođe proglasila aneksiju zemlje koju zauzima i pozvala stotine hiljada rezervista.
Prva ratna zima će sada testirati da li Ukrajina može da nastavi sa svojom kampanjom da ponovo zauzme teritoriju ili da li ruski komandanti mogu da obezbede svoje invazione snage i pronađu način da zaustave zamah Kijeva.
Pošto se povukla, Rusija ima daleko kraću liniju za odbranu da bi se držala zaplenjene zemlje, sa više od trećine fronta koji je sada blokiran rekom Dnjepar.
„Ukrajina će polako rasti u kapacitetima, ali nastavak manevara istočno od reke Dnjepar i u Donbas koji je okupirao Rusi će se pokazati kao mnogo teže borbe“, napisao je na Tviteru Mark Hertling, bivši komandant američkih kopnenih snaga u Evropi.
„Ukrajinski moral će biti testiran kontinuiranim ruskim napadima na civilnu infrastrukturu… ali Ukrajina će istrajati.
Rusija je vodila sopstvenu ofanzivu duž linije fronta zapadno od grada Donjecka, koju drže zastupnici Moskve od 2014. Ukrajina je rekla da su ruske snage ponovo pokušale da napreduju na svoje glavne ciljeve, Bahmut i Avdijevku, sa samo ograničenim uspehom.
Još južnije, ruske snage su se kopale na istočnoj obali Dnjepra, granatirajući područja širom nje, uključujući grad Herson, koji su ukrajinske snage ponovo zauzele ovog meseca.
Rojters nije mogao odmah da proveri račune na bojnom polju.
Moskva kaže da sprovodi „specijalnu vojnu operaciju“ kako bi zaštitila govornike ruskog jezika u onome što Putin naziva veštačkom državom isklesanom od Rusije. Ukrajina i Zapad nazivaju invaziju ničim izazvanim agresorskim ratom.
