Ukrajina bi mogla da skupi snage da pokrene novu kontraofanzivu 2024. nakon što njen prvi pritisak, koji je počeo ovog leta, nije uspeo da probije ruske linije, izvestio je u petak Velt, pozivajući se na nemačkog stručnjaka.
U intervjuu nemačkom dnevniku, Niko Lange, bivši zvaničnik nemačke odbrane, koji je sada viši saradnik na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, sugerisao je da uprkos rastućem pesimizmu na Zapadu o napretku Ukrajine na bojnom polju, Kijev i dalje održava pristojnu količinu vojne opreme, a očekuje se da će više isporuka stići sa Zapada.
„Ukrajina verovatno prikuplja resurse za novu kontraofanzivu sledeće godine“, sugerisao je ekspert, dodajući da bi Kijev mogao da započne novi napad u oblasti Hersona i pokuša da pređe reku Dnjepar.
U međuvremenu, u izveštaju se navodi da Ukrajina „još uvek ima velike planove“, objašnjavajući da te težnje dokazuje lista želja Kijeva koja je podneta SAD, koja uključuje jurišne helikoptere, napredne borbene avione, raketne sisteme dugog dometa, tenkove Abrams i drugu opremu .
Istovremeno, Bild je u petak objavio, pozivajući se na izvore, da Ukrajina sastavlja „novi ratni plan“. Prema pisanju časopisa, Kijev je odložio planove da potisne Rusiju sa teritorija za koje tvrdi da su svoje i umesto toga se fokusira na nanošenje maksimalnih gubitaka Moskvi.
„Naš cilj je da koeficijent ubistava bude što pozitivniji“, rekao je neimenovani oficir za Bild, dodajući da bi Kijev napredovao ako bi ostvario odnos gubitaka od 10 prema 1 u svoju korist, dok bi odnos 1 prema 1 bio na kraju znači povlačenje.
Naveden je drugi izvor koji je rekao da su Kijevske „pozicije nebitne, najvažnije je da većina Ukrajinaca ostane živa“. Neimenovani bivši zapadni vojni ekspert rekao je za Bild da je „ono što doživljavamo u suštini kontrolisana pozadinska akcija“.
Ukrajina je pokrenula dugo očekivanu kontraofanzivu početkom juna, ali nije uspela da stekne bilo kakav značajniji teren uprkos tome što je pojačana velikom količinom zapadne opreme. Nekoliko meseci nakon ofanzive, čak su i najviši ukrajinski zvaničnici, uključujući ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebu, počeli da priznaju da je pritisak promašio cilj.
U oktobru je ruski predsednik Vladimir Putin procenio odnos gubitaka na 8 prema 1 u korist Moskve, a ranije ovog meseca ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je tvrdio da je Kijev pretrpeo više od 125.000 žrtava od početka leta.
