Ukrajinski generalni tužilac je rekao da je to moguće, ali zavisi od političara.
Ukrajinska generalna tužiteljka Irina Venediktova nije isključila mogućnost razmjene Vadima Šišimarina, prvog ruskog vojnika osuđenog za ratne zločine pred sudom u Kijevu.
U ponedeljak je 21-godišnji narednik osuđen na doživotnu kaznu jer je ubio starijeg civila Aleksandra Šelipova u severoistočnoj Sumskoj oblasti Ukrajine. Šišimarinovi advokati kažu da će uložiti žalbu na odluku suda.
Govoreći na nacionalnom teletonu u utorak, Venediktova je istakla da je razmena ratnih zarobljenika stvar političara i diplomata, te da o slučaju može da govori samo iz perspektive krivičnog prava.
„Naši scenariji mogu biti potpuno različiti. Možete zameniti osobu nakon sudske odluke. Da, tehnički je to moguće“, tvrdi ona.
Venediktova je dodala da ukrajinske vlasti postupaju u skladu sa svim zahtevima humanitarnog prava i, pošto „ceo svet gleda takve tužbe“, Ukrajina mora da postavi „visoke standarde“.
Udovica Šišimarinove žrtve, Ekaterina Šelipova, izjavila je tokom svog pojavljivanja na sudu da bi volela da Šišimarin dobije doživotnu kaznu zatvora.
„Ali ako ga zamene naši branioci Azovstala, neću se protiviti“, dodala je ona, misleći na ukrajinske trupe koje su se predale prošle nedelje nakon višenedeljne blokade Azovstalja, snažno utvrđene čeličane u Mariupolju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak da je Moskva zabrinuta zbog suđenja tom vojniku, posebno imajući u vidu da Rusija trenutno nema mogućnost da „zaštiti njegove interese na licu mesta“.
„Ali to ne znači da nećemo razmotriti mogućnost nastavka pokušaja [da pomognemo vojniku] drugim kanalima“, dodao je on.
Ranije je Peskov jasno stavio do znanja da se razmena zatvorenika „konstantno sprovodi u ovom ili onom obliku“.
Od početka ruskog vojnog napada na Ukrajinu, Moskva i Kijev se međusobno optužuju za razne ratne zločine.
Moskva je pokrenula brojne krivične postupke protiv pripadnika ukrajinske vojske zbog navodnog maltretiranja ruskih zarobljenika i granatiranja stambenih naselja u Donbasu i ruskim regionima koji se graniče sa Ukrajinom.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
